Дуго, дуго је чекао Вања на праву прилику у сениорском фудбалу, иако је већ у млађим категоријама наговештавао да може да постане врхунски голман, што му је донело и место у омладинској репрезентацији Србије која је 2015. године постала првак света.
Био је тада резерва Предрагу Рајковићу, његов нешто старији колега је први дошао и до сениорске репрезентације, али су се сада улоге промениле – годину дана од питања Пиксију, да ли ће и када за Вању бити места међу стативама најбољег српског тима.
„Па, где да га ставим? Једино да позовем петорицу голмана... Гледао сам га пре две недеље. Ради се о квалитетном голману, брату овог што игра и што је дао гол у Даблину, Сергеја. Добар је момак, али ми имамо Свилара, Илића, Дмитровића, Рајковића... Ако нам треба по пет, шест голмана, онда ћемо звати. На њему је да ради и да се доказује. Пратимо их све“, рекао је Пикси 1. октобра 2021. године.
Недуго затим, Србија је одиграла две претпоследње утакмице у квалификацијама за Светско првенство, а затим је против Португалије у гостима успела да избори директан пласман у Катар, где је Милинковић-Савић био на клупи за резервне играче.
Вања је, у међувремену, схватио поруку, радио, напредовао, усталио се у екипи Торина, а како је време одмицало, Пиксијеви позиви су се усталили, а у претходне три утакмице у Лиги нација, против Словеније, Шведске и Норвешке одиграо је 270 минута.
Последња од поменутих утакмица, последња пред Мундијал, вероватно је Вањи обезбедила „јединицу“ Србије и место међу стативама за највеће изазове, с обзиром на то да је добио осмицу, а притом је имао и неколико бриљантних интервенција, укључујући и ону из првог минута када би ретко који чувар мреже био тако фокусиран и спреман за реакцију.
„Држимо се нашег фудбала и небитно је ко је против нас, константно ћемо играти исто“, поручио је Вања после утакмице у Норвешкој.