ЕКСКЛУЗИВНО Додик: Србија не признаје референдуме због судбине Косова, али ми се боримо за Српску

То за Спутњик каже Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ и кандидат за председника Републике Српске, три дана уочи општих избора у држави.

Он се недавно у Москви састао са председником Русије са којим је, уз крупне политичке теме, разговарао и о великим економским пројектима.

— Разумљиво је да Србија има такав став, јер ако признаје референдум онда је на корак до признања тзв. Косова. С друге стране, ми који се боримо за наш статус у Републици Српској сматрамо да референдум који је најопштији начин изјашњавања народа, треба и мора да буде део прихваћене политичке праксе. Русија има право да штити своју милионску популацију на том простору. Ако Американци могу да заштите свог појединца било где у свету, да употребе своје најелеитније јединице да би спречиле недаћу својих држављана онда зашто, извините, Русија нема право да заштити 15 милиона Руса, поготово након свега што су у Украјини доживели. Укинут им је језик и зар су очекивали да ће се они иселити одатле? Уместо тога одлучили су да се боре.

Разговарао сам и раније са председником Путином. Он је упорно говорио да нема проблем са Украјином и да има две ствари које се не смеју дирати. Једна је да Украјина не може да буде полигон НАТО-а за угрожавање Русије у безбедносном смислу, а друга да се обезбеде сва права руском народу који тамо живи као што то постоји у свим земљама западне цивилизације. И једно и друго је било угрожено.

— Остаје да се обезбеди дозвола Сарајева, да се прође гранична линија, а то је Дрина. То већ годинама оспоравају у Сарајеву. Мислили смо да ће се они уразумити али ништа од тога. Не ради се ни о каквој новчаној обавези БиХ, финансијске ствари су решене између нас и Русије и значајан део терете пада на њихову страну. Дозволе даје Република Српска, од Сарајева нам треба само та за пролаз испод Дрине. Тешко ми је да говорим да је Дрина нама граница али је то формално-правно тако. Они су нашли тај моменат да нам загорчавају и пројекат и живот. То је веома обимна инвестиција, можда назначајнија у РС икада. Сарајево тим стопирањем покушава да се додвори Западу који је бесан и на Русију и на Путина. Чекаћемо их, имају и они пројекте, када буду спремни нас да пусте, пустићемо и ми њих али не волим то. Нисам ја такав човек, не заустављам ја никакве пројекте али напросто дођете у позицију да другачије не можете – ако се то мери овим аршинима у Сарајеву, онда ћемо и ми тако.

— Мислим да ћемо то завршити најкасније до Нове године, биће то једна од најважнијих тема за само формирање власти и ако тога не буде, неће бити ни формирана власт. У Сарајеву морају да рачунају на то да је то за нас она црта која мора да буде решена поготово што то њих ништа не кошта, ништа им не значи, осим што желе да нам онемогуће тај пројекат.

— Суочавам се са тим дуги низ година, ово су дванаести избори у континуитету на којима очекујем велику победу. На свим тим изборима било је мешања страног фактора. Прво се мешају путем невладиних организација које су америчке или разних фондација из Немачке и по правилу се стављају на страну опозиције у Републици Српској. Видимо да су то плаћени страни шпијуни, троши се озбиљан новац УСАИД-а који је и формиран да би рушио режиме широм света и добијао пожељну политичку структуру. Месец дана пред ове изборе почели су да пишу како ми је Путин дао неки новац, што је наравно, потпуна глупост. Ми имамо сарадњу са Русијом и она је видљива кроз њихово присуство у економском сектору али изнад вербалне подршке и заједничких политичких ставова, ничег другог није било. Када сам то прочитао, знао сам да планирају да значајније финансирају своје пулене. Рачунамо с тим, боримо се, а у суштини, када народ види шта долази са те стране онда има и негативан став тако да то на неки чудан начин више штети онима који су корисници тих средстава него што им користи.

— У последњих 25 дана одржао сам 135 митинга на којима је било 250.000 људи, дао стотине интервјуа и мислим да сам предочио своју политику. Она је веома јасна, тражи и предлаже да РС настави са политичком стабилизацијом путем институција и људи који то обезбеђују. Ми смо то показали у веома тешким околностима, и раније кад су биле поплаве, и сада кад је била пандемија. А реагујемо и на све ове који долазе из Немачке, Британије… Наравно да не доводе формалне структуре, али су убацили своје сајбер и остале стручњаке у разне факултете у Сарајеву. Тамо су распоредили својих 45 стручњака који се баве обавештајном подршком Јелени Тривић и осталим противкандидатима, а циљ је моја елиминација.

— Мени је важније да ће ту бити Жељка Цвијановић и да ће наставити исту политику коју ја водим и да ће та политика бити српска политика, национално одговорна. И да ће континуитет бити осигуран. Ако сам ишта урадио то је да сам Председништво свео да буде оно што јесте, а не да буде нешто изнад, што није. Моја нека врста хендикепа је што су Џаферовић и Комшић били једно, један блок а ја сам био сам. Ако бих морао на брзину да кажем шта сам тамо урадио, мислим да сам их о јаду забавио све ово време и да ће Жељка исто то учинити. Не зато што смо ми патолошки типови него зато што напросто њихова амбиција да се надреде свему мора да буде испоштована. Што се тиче хрватског члана, то за нас можда јесте важно али је важније да сам процес уколико муслимани поново прегласају Хрвате, а ја верујем да овог пута неће, зато што су Бакир Изетбеговић и његов противкандидат Денис Бећировић близу по гласовима и муслимани сад немају ресурсе да дају гласове путем Исламске заједнице Комшићу. Напросто, морају да се концентришу на победу Бакира. Тако да верујем да ће овог пута проћи аутентични Хрват и представник ХДЗ.

— Мислим да би Јелена Тривић и Мирко Шаровић прво подржали улазак у НАТО. Они сада, због избора, јавно говоре да то наводно не би, мислим да не би оклевали да то заврше. Можда би се све мало замотало у неку обланду али видљиво би било да би то било чланство у НАТО. С друге стране, они су и раније јавно говорили да су за санкције Русији и да ја водим авантуристичку политику зато што их одбацујем… С друге стране, и политички лузери у Сарајеву би радо користили јефтин гас из Русије. Њима користи то што БиХ није на листи Русије као непријатељска земља, то им добро дође ал о томе не причају. Пуна су им уста санкција. А Мирко Шаровић је рекао пре месец дана једну јасну ствар, и то објашњава све: наши партнери нису у РС, наши партнери су у Сарајеву. Према томе, све је то видљиво. Знате шта би се десило кад бисмо изгубили – мислим да РС не би било за шест месеци. Остала би нека празна љуштура у којој би људи почели да буду незадовољни и извршила би се централизација БиХ. То није добро ни за нас који тамо живимо и почели би наши људи да се исељавају. Друго, ако нас укључе у НАТО могуће је да се деси да наше људе под плаштом морања шаљу на неке фронтове, рецимо тамо по Украјини или не знам ни ја где. Треће, апсолутно би то било лоше и за позицију Србије која се бори за свој територијални интегритет и против Западних лажи. Пре неки дан сам се насмејао када сам чуо формулацију: „прихватите независно Косово, а немојте га признати“. Па да ли су они заиста уверени да овде станују будале, лудаци… Невероватно, зар стварно мисле да смо ми овде дебили!? Не зна човек како да разговара на ту тему, а најрадије бих одреаговао балкански – носи се дођавола! Како је могуће да се сад не промени контекст око Косова? Зашто нам не би рекли – ево вам, нек се РС присаједини Србији, па онда можемо да олакшамо решење за Косово? Зашто то нећете? А шта бисте ви – узели Косово и уништили Републику Српску? И још хоћете томе да аплаудирамо?

— Сведок сам свих тих ствари и мени нико не треба ништа да објашњава. Цео политички естаблишмент треба да се уједини око националних и државних интереса и да се окупе око председника Александра Вучића као снажног преговарача. С друге стране, Западу не одговара Вучић који је спреман да оде у Уједињене нације, па да им каже да сви поштују украјински територијални интегритет, а да за Србију то не важи. Вучић је проблем Западу зато што постаје регионални или чак европски лидер који има јасан став и показује политику одбране српског националног и државног интереса. И они ће учинити све да га омаловаже и добијајући мале уступке од њега желеће да га прикажу како је слаб. Запад шаље трећеразредне службенике да нешто посредују.

И у БиХ, поред свих амбасадора који нешто покушавају да ураде, кршећи дипломатску праксу, Немачка шаље два изасланика, а имају и судије у Уставном суду и зато покушавам да анимирам народ за једну велику подршку. Ми се до сада само бранимо, али ћемо можда предузети неку акцију која ће ићи веома жестоко.

— Уколико се у БиХ не врате на уставни поредак, ми ћемо покренути питање наше независности. Када ће бити тај тренутак, то ћемо ми одабрати. Сада ће ови из опозиције рећи да Додик то стално говори. Да, али сам ја то питање легализовао, сви очекују да се то деси. Када сам пре пет година ово први пут споменуо, нико није смео ни да проговори. Ми можемо да прихватимо БиХ каква је написана од слова до слова у Уставу, ако нећете ту, ону какву сте ви замислили сигурно нећете добити. Када ћемо ми изаћи из ње? Када се створе околности. Запад је бесан и мислим да би они радо на некима као што смо ми показали своју снагу, зато ћемо и ми мало причекати, јер нисмо ирационални.

— Свет се мења, Европљани сада буквално јаучу за собом – пада им стандард, дешава им се улица тако да нам дође да кажемо „људи, можемо ли ми вама нешто помоћи, а не да ми од вас очекујемо помоћ?“ Каква је то илузија најбоље описује миснистарка спољних послова Немачке која је рекла да њих не занима народ, већ жеља да остану на украјинској страни. Не занима те? Па занимаће те када народ дође на улицу, а нема политичара који не реагује на улицу. Ангела Меркел је имала другачији став, она је била свесна да немачка привреда не може да опстане без руског гаса и због тога је инсистирала на Северном току. Онда су дошли ови трећеразредни „зелени” који се играју политике, који су набилдовани Сорошевим вредностима и нареде да се Северни ток затвори. И сад јаучу да немају плин. У чему је лудило? Путин крив? Како је он крив када је пустио да се изгради Северни ток и пустио гас? Е ако нећете Северни ток онда га платите три хиљаде долара у односу на претходних 500. Морате да платите своју политику. Свако плаћа своју политику.