Попис становништва обавља се на сваких десет година и служи како би државним органима пружио прецизну статистичку слику не само о броју становника, већ и о миграцијским променама, економском статусу и нивоу образовања грађана државе која спроводи попис.
Председник Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић објашњава да грађани Србије немају разлога за бригу будући да су сви прикупљени подаци заштићени Законом о попису, Законом о званичној статистици и Законом о личним индивидуалним подацима, а напомиње и да се таквим индивидуалним подацима не може приступити, већ служе како би се направиле књиге пописа, студије и анализе.
Прикупљени подаци се на тај начин агрегирају и користе да прикажу статистике које се иначе и изводе на основу пописа становништва.
То су стандардне информације. У свим пописима те информације се прикупљају. Индивидуални подаци никада и ни о чему нису доступни никоме, не само из пописа, него било који индивудуални подаци из истраживања, анкета о потрошњи, домаћинставима, сиромаштву, итд. Дакле – индивидуални подаци никада и никоме нису доступни, изајвио је Ковачевић.
Пописивачи
Пописивачи ће носити легитимацију коју су у обавези да покажу пре него што уђу у домаћинство.
На предњој страни легитимације налазиће се лого РЗС, име и презиме пописивача, његова фотографија и број личне карте, док ће се на задњој страни легитимације налазити овлашћење за рад. Пописивача ће имати 15.000 и сваки ће у координацији са својим надлежним инструктором имати делегирани план кретања по терену на којем пописује – објашњавају из РЗС-а за Спутњик.
Врсте упитиника
Пописивач у једном домаћинству попуњава упитник за зграду и стан, упитник за домаћинство и по један упитник за сваког члана домаћинства. Број питања није једнак за сва лица, с обзиром на то да се, на пример, за децу не попуњава велики број питања (у вези са брачним статусом, фертилитетом и економском активношћу).
Колико траје испуњавање упитника
Процена РЗС-а јесте да за пописивање просечног домаћинства не треба више од 20-30 минута и да зависи од броја питања која је пописивач у могућности да постави испитанику.
За разлику од претходних пописа, овај ће бити дигитализован. То не значи да ће попис бити електронски, већ да пописивачи, који ће и даље ићи од врата до врата, податке уносе директно у компјутер, а не на папир. Овај новитет помоћиће касније при коначном акумулирању и сортирању података у главној бази РЗС.
Број и врста питања
Попис ће садржати 69 питања од којих ће одговарање бити обавезно на 66. Сва питања биће подељена у две категорије, прву која се односи на сваког човека понаособ (име, презиме, датум рођења, место рођења…), и другу категорију која се односи на читаво домаћинство и стан.
Постоје посебна питања везана за привремено присутне или одсутне чланове домаћинства, а уколико испитаник само физички није присутан приликом посете пописивача, пописивач ће се вратити у другом термину. У случају да ни тад не затекне испитаника, оставиће обавештење у којем ће се налазити информације помоћу којих ће се успоставити комуникација између пописивача и испитаника ради договора о одговарајућем времену састајања.
Поред питања о имену, презимену, полу, датуму и месту рођења, грађани ће одговарати и на питања о брачном статусу и фертилитету, етнокултурним обележјима, образовању, економским обележјима.
Учешће је обавезно
На попису који ће саджати 69 питања, одговор на 66 биће обавезан. Грађани имају Уставом загарантовано право да се не изјасне о својој националности, вероисповести и матерњем језику, али одбијање изјашњавања или намерно давање погрешних одговора на сва остала питања носи са собом законске последице и предвиђа новчану казну у износу од 20 до 50 хиљада динара.
Према Закону о попису становништва, домаћинстава и станова, држављани Републике Србије са пребивалиштем односно боравиштем у Републици Србији, као и стално настањени странци са боравиштем у Републици Србији, у обавези су да учествују у Попису и да на сва питања дају тачне и потпуне одговоре. Свако одбијање, као и давање непотпуних и нетачних података, за собом повлачи прекршајну одговорност и новчану казну (20.000-50.000 динара) – стоји у званичном допису РЗС-а