Бошњаци не дозвољавају Хрватима да буду Хрвати – институције у Сарајеву пред колапсом

Овако највероватнији исход резултата гласања за хрватског члана Председништва који ће се бирати на општим изборима 2. октобра коментарише аналитичар Анђелко Козомара.

По његовом уверењу, у Босни и Херцеговини ће се мало шта променити када је реч о положају хрватског народа на шта, каже, упозорава и одлука Драгана Човића (ХДЗ) да се, вероватно по наговору саветника из хрватског државног врха, повуче из кандидатуре.

„Извесно је да ће Бошњаци већи део својих гласова, заправо вишак гласова, пребацити Жељку Комшићу чији легитимитет је као хрватског члана Председништва, због начина избора, оспораван све ове године. То им гарантује да ће и на даље имати два на према један глас у Председништву против српског члана“.

Жељко Комшић

Бојана Кришто из ХДЗ, коју је Драган Човић назвао јединим кандидатом хрватског народа, по мишљењу нашег саговорника, само је жртвено јаре које треба да да привид да избори теку у регуларним оквирима, иако је јасно да ће победника одредити бошњачки гласови.

Цела Федерација-једна изборна јединица

Идеја коју је Кристијан Шмит најављивао на велика звона да ће променити изборни закон, подсећа Козомара, после незапамћене хајке у сарајевским медијима и протеста испред зграде ОХР никада није реализована.

Кристијан Шмит, посланик Бундестага који ће заменити Валентина Инцка досадашњег првог човека Канцеларије ОХР у БиХ

„Бошњаци су се изборили да не дође до измена Изборног закона по шеми коју је Човић предлагао, а то је да се из Федерације члан Председништва бира у кантонима, дакле да се хрватски члан бира из кантона који је већински хрватски, а да се бошњачки бира из свих кантона. Међутим, Бошњаци су се изборили да цела федерација буде једна изборна јединица“.

Избор Комшића на место представника хрватског народа значи да ће и на даље у вези са важним питањима, у Председништву бити прегласавања српског члана. То може не само да додатно дестабилизује БиХ већ, уколико се блокада из Председништва пренесе на Представнички дом, Вијеће народа и Савет министара, доведе у питање и функционисање заједничких институција.

Нема представника али има вето

У околностима када је немогуће спречити избор хрватског члана Председништва по вољи Бошњака, Хрватима на располагању остаје, каже Козомара, вето којим у Вијећу народа могу спречити доношење било каквих закона.

Бакир Изетбеговић

„На преко 150 закона који су предлагани у Скупштини Федерације, а тицали су се зоне од виталног интереса Хрвати су стављали вето само да не би функционисала по принципима за које се залаже не бошњачко бирачко тело него искључиво СДА и Бакир Изетбеговић. Уверен сам да ће се поновним избором Жељка Комшића наставити та пракса чиме БиХ могу ући у фазу у којој до сада није била“.

Српски глас о стратешким питањима

Козомара подсећа да ни резултати избора из 2018. никада нису имплементирани у Федерацији.

„Дочекали смо и друге изборе, а Влада Федерације и Скупштина Федерације и даље функционишу по резултатима из 2014. Осам година постоји једна влада у Федерацији јер није било могуће усагласити ко ће бити министри у влади, по ком обиму, колико Бошњака, колико Хрвата и колико Срба“.

У таквој констелацији, РС ће бити окренута себи и органима које бира. У самом Председништву, Жељка Цвијановић, која по анализама има огромну предност у односу на Шаровића, биће прегласавана, али око две кључне ствари- неувођење санкција Русији и неулазак БиХ у НАТО - њена улога ће бити непроцењиво важна.