„Дирнута сам аргументима Запада да је Русија решила да 'прекроји мапу Европе'. Смешно је што ту тезу износе у Немачкој која има данашње границе искључиво захваљујући њиховом 'прекрајању' крајем осамдесетих година двадесетог века. Берлин не би требало ни да зуцне о 'прекрајању' граница – страшно је присећати се њиховог историјског искуства, али га не треба ни заборавити“, написала је Захарова на Телеграму.
Како је додала, смешно је и то што ту тезу износе земље Источне Европе, од којих су многе постале суверене земље искључиво захваљујући „прекрајању“ граница последњих деценија.
„Уживајући у привилегијама које су стекле и заборављајући на морал и одговорност, те престонице нису хтеле да знају како се осећа народ који је много тога жртвовао ради Европе у 20. веку и који је за то добио сопствену поделу. Њих све није било брига за то. А нас јесте“, написала је Захарова.
По њеним речима, смешно је и повезивање те позиције са ситуацијом у Украјини која је први пут у историји стекла државност управо захваљујући „прекрајању“ граница.
„Први пут 1918. године, а онда након 70 година“, подсетила је портпаролка.
Како је додала, смешно је слушати да преко океана говоре о „прекрајању“ граница.
„Након НАТО бомбардовања Југославије, након подржавања 'прекрајања' Србије и америчке авантуре са 'независношћу Косова'“, констатовала је Захарова.
По њеним речима, „треба већ једном за свагда да се одлуче – да ли је 'прекрајање' граница добро или лоше“.
„Ако почну да говоре да 'све зависи од контекста', онда је тешко наћи прикладнији 'контекст' од сталног угњетавања националних мањина на језичкој и етничкој основи, које је завршено осмогодишњим терором“, поручила је Захарова.
Председник Русије Владимир Путин и лидери Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области потписали су 30. септембра споразуме о приступању ових региона Русији.