Берба јабука се обавља и на плантажи у Тителу, која се простире на површини од двеста педесет хектара, због комплетно примењене савремене технологије.
„Захваљујући томе што имамо анти фрост систем у недостатку падавина морали смо да дајемо вештачку кишу или да надокнадимо недостатак влаге кроз распрскиваче које овај воћњак има“, објашњава за РТС Урош Новаковић, директор воћњака „Ћирић Агро МЂЖ“ у Тителу.
Јабуке се углавном беру ручно и свакодневно им је потребно око 500 берача. До њих је све теже доћи без обзира на то што је дневница добра.
„Осамдесет посто су берачи наши, а морали смо увести чак и Непалце, јер фали радне снаге. Осамдесет посто се бере ручно а двадесет посто машински“, каже Димитрије Чавић, пословођа „Ћирић Агро МЂЖ“.
Највећи део јабука са ове плантаже заврши на иностраном тржишту. Кажу да српска јабука може ценовно да се носи с конкуренцијом али да само треба обратити додатну пажњу на квалитет воћа и паковања.
„Очекујемо негде око осамнаест до деветнаест хиљада тона јабуке. Што се тиче продаје, почела је средином августа и ми се надамо да ћемо од осамдесет до деведесет посто наше јабуке да извеземо док ће осталих десет до петнаест посто остати на домаћем тржишту“, додаје Гојко Загорац, комерцијални директор „Ћирић Агро МЂЖ“.
Тренутно се из Србије највише извози за тржиште Блиског истока, извози се за Индију и нека тржишта далеког истока. У овој компанији истичу да је посебан проблем висока цена енергената, цена превоза је са 3.000 евра по шлеперу отишла на 11 до 12.000 евра што изузетно оптерећује трошкове производње, а то аутоматски утиче и на цене јабука.