Награду је доделила Нобелова скупштина шведског Института Каролинска и новчани износ је 10 милиона шведских круна, што је више од 900.000 долара.
Нобелов комитет је саопштио да је Пебо „постигао нешто наизглед немогуће“, када је секвенцирао први геном неандерталца и открио да се хомосапиенс укрштао са неандерталцима, пренео је Си-Ен-Ен.
Докази за његово откриће први пут су се појавили 2010. године, када је Пебо пронашао методе како да издвоји, секвенцира и анализира древни ДНК из костију неандерталца.
Захваљујући његовом раду, научници сада могу да упореде геноме неандерталаца са генетским записима данашњег човека.
„Пебово основно истраживање довело је до потпуно нове научне дисциплине - палеогеномике“, навео је комитет.
Додаје се да откривајући генетске разлике које разликују све живе људе од изумрлих хоминина, његова открића пружају основу за истраживање онога што нас чини јединственим људима.
Пебо је радио као директор Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу у Немачкој од 1997. године и почасни је научни сарадник у лондонском Природњачком музеју.
Награда за медицину отвара седмицу објављивања Нобелових награда – сутра ће бити за физику, у среду за хемију и у четвртак за књижевност.
Име овогодишњег добитника Нобелове награде за мир биће објављено у петак, а за економију 10. октобра.
Нобелова награда установљена је да би се одало признање истакнутим личностима за академска, културна и научна достигнућа, а први пут је додељена 1901. године. Прошлогодишњи добитници Нобелове награде за медицину су Дејвид Џулијус и Ардем Патапоутиан који су открили рецепторе за температуру и додир.