Нова открића на олупини Грибсхундена – брода данског краља Ханса коме је ово био главни брод све док није потонуо 1495. године – показују да је пловио морима као страх и трепет. Сматра се да је Грибсхунден био наоружан са до 90 раних топова и крцат оклопним војницима који су пуцали из пиштоља и самострела са горње палубе брода, прамца и крменог замка — високе надградње изграђене на сваком крају брода.
Дрвени брод дуг 35 метара био је један од првих пловила дизајнираних за ношење артиљерије. Такође је користио нову технику бродоградње „карвел“, увезену на Балтик са Медитерана, при чему се даске ивице трупа спајају на другу ивицу на дрвеном оквиру уместо да се преклапају.
„Ово је нека врста нове технологије. Био је дизајниран да носи артиљерију, а краљ Ханс користио је брод на начин на који то није радио ниједан други краљ“, рекао је за „Лајв сајенс“ Брендан Фоли, поморски археолог са Универзитета Лунд у Шведској, који води најновија ископавања.
Краљевски водећи брод
Од средине 1480-их Ханс је често путовао Грибсхунденом широм свог царства, често окружен великом краљевском флотом, рекао је Фоли, додајући да је брод био намењен да плаши краљеве ривале.
Ханс је владао Данском од 1481. и стекао круну Норвешке 1483. године, али Шведска се није покорила његовој власти све до 1497. године.
„Његово царство су Данска и Норвешка и он покушава да придобије Шведску да се поново придружи Нордијској унији. Дакле, Ханс је стално пловио овим бродом“, рекао је Фоли.
Ханс се укрцао на Грибсхунден за преговоре у Калмару 1495. године када је брод мистериозно потонуо, наводно након што је избио пожар.
Краљ и његова пратња су у то време били на обали, али сведок катастрофе говорио је да су многи од 150 људи на броду страдали.
Многи од бродских топова су вероватно спасени убрзо након потонућа. Најновијим ископавањима пронађено је само 14 у близини крме, али је вероватно много више било у близини прамца, рекао је Фоли
Ипак, није било знакова ватре, тако да је брод вероватно брзо потонуо након што је пробушен испод водене линије, вероватно јер су његове залихе барута експлодирале.
„То је један од првих бродова који је носио барут, тако да вероватно нису разрадили стандардне оперативне процедуре за безбедност“, рекао је Фоли.
Плутајући замак
Рониоци су поново открили олупину Грибсхундена 1970-их, на дубини око 10 метара. Идентификован је 2013. године, а 2015. археолози су пронашли неколико артефаката, укључујући фигуру особе у чељустима пса или змаја.
Фоли је водио истраживања током којих је тим пронашао више артефаката и снимио тродимензионалне податке за дигиталну реконструкцију.
Олупина се сматра заменом за експедиционе бродове, као што су они Кристофера Колумба и Васка да Гаме, који су изграђени отприлике у исто време, али су изгубљени.
„Ништа слично овоме није пронађено“, рекао је Фоли.
Комбинација пушака и самострела, као и остаци оклопа који су такође пронађени, показују прелазак са ранијег оружја на барут, додао је он.
Веће бродске пушке биле су постављене на окретне елементе унутар њихових дрвених вагона и испаљивале су пројектиле величине лоптице за голф. У међувремену, пиштољи су били веома једноставни – дугачки око 40 центиметара, са пројектилима попут мускетних кугли које су испаљиване шибицом.
„У основи су били као мали топ“, рекао је Фоли.