Плач Мајке Божије: Велика голгота Метохије

Књига прича историју Пећи и Пећке патријаршије, односно историју српског народа од велике сеобе под Арсенијем Трећим Чарнојевићем 1690. године до данашњих дана, до НАТО агресије 1999, последње сеобе са Косова и Метохије.

Житије једне светиње и њеног народа, заправо је романескна прича коју приповеда монах Димитрије. Он води читаоца улицама Пећи кроз векове, приповеда оно што је заиста доживљено, а пре свега страдање својих сународника.

„Књига није само подсећање, већ је сведочанство, док сам писао у ових пет искушеничких година, у тренуцима када је било доста падова, општих, увек ми је протођакон професор др Раша Ракић говорио - `сине, ако ти ово не урадиш, доћи ће неко ко ће написати лаж, која ће бити прихваћена, јер је ово време лажи`. Ово је књига истине“, каже аутор за Спутњик.

Дело је написао поводом 800 година од првог помињања Пећи на североисточном зиду Жиче, 1220. године. Није реч о класичној историографији, реч је и о књижевном делу, у коме монах Димитрије приповеда и о непријатељима, крвницма.

„Све је заправо у овој књизи од 1690. до данас једна историја страдања. Увек исто, до данашњег дана,", рекао је Ковић.

„Он се пита, јесам ли ја исти, да ли и ја мрзим као они. Због чега ово раде, због чега, јер од Берлинског конгреса, од 1898. до особођења 1912. преко 300 хиљада Срба је убијено на Косову и Метохији. Онај ко је имао срећу, а то је сваки пети или шести, он је убијен од метка, остали, можете претпоствити на који начин су страдали. Ово је плач Мајке Божије са много страна, а красница Пећка, Пресвета Богородица је у свом престолу, у цркви. Она је наша заштитница, она је та која је сачувала Пећ и Пећку Патријаршију“, каже аутор.

Историја страдања српског народа

Говорећи о Лабановом капиталном делу историчар Милош Ковић је истакао да аутентичност књизи даје управо ауторова лична историја и историја његове породице која је уграђена у историју Пећаршије, Пећке Патријаршије, а то је пре свега историја страдања, с тим што зулуме које су преживели наши преци, преживљавамо и сами.

„Све је заправо у овој књизи од 1690. до данас једна историја страдања. Увек исто, до данашњег дана, са кратким периодима слободе, то је време од 1912. до 1941. Материјал у овој књизи, који је аутор марљиво сакупио, сведочи да је једнако било и за време Титове Југославијеније“, рекао је Ковић.

Он је подсетио да су сви устанци Црне Горе и Србије били су праћени страдањем српског народа у Старој Србији, али и да је народ на Косову и Метохији плаћао и за подвиге и јунаштва Царске Русије.

„Из ове књиге је јасно да је сваки рат који је Русија водила са Турском за ослобођење православног народа на Балкану и за проширење свог царства империјалних граница био праћен страдањем српског народа, кажњавањем српског народа у Старој Србији. Тих ратова је од 1696., када се Петар Велики укључио у рат Свете лиге против Турака, до 1917. било девет“, подсетио је Ковић.

Капитално дело Александра Лабана „Плач Мајке Божије“ о три века страдања Срба на Косову и Метохији

О књизи је говорио и јереј проф. др Милорад Средојевић, који је рекао да је, иако је аутор познат црквеној и културној јавности, појављивао се у више књижевних жанрова, ово дело његов крст, али и покушај да се помогне истини и правди.

„То је заправо задатак ове књиге, да служи општем добру. У њој се виде огромне наслаге, густе наслаге тешког јарма који је присутан у ткиву, у бићу српског народа, вековима. Од Косовске битке 1389. кад је почело кретање и сеобе и кад кажемо, велика, прва, друга, постојало је на десетине сеоба. Лабан се осмелио да служи народу, да служи истини. Уронио је у једну обимну, драгоцену грађу. Коју год станицу да отворите, видите да је ту у питању основна земља, језгро једног народа, етос и етнос, нешто што је темељ темеља“.

Средојевић је додао да је Александар Лабан досегао до максималних дубина и данашњем читаоцу понудио да се мало отргне, да погледа где смо и шта имамо, али и са каквим нељудима се сусрећемо, демонизованим, сатанизованим, којима је у сваком поступку мржња.

Приход од продаје књиге „Плач Мајке Божије“ намењен је Пећкој Патријаршији.