Нови филм шведског редитеља Рубена Остлунда (Туриста, Сквер), донео му је Златну палму за најбољи филм 75. Канског филмског фестивала.
„Троугао туге“ је директна критика капиталистичког друштва и говори о краху западне цивилизације.
Рубен Остлунд хируршки прецизно сецира погрешна места друштвеног поретка. Свет у коме живимо огледало је лицемерја у којем богати бивају богатијима а сиромашни постају сиромашнији, скоро невидљиви.
Луксузно крстарење којим су се запутили богати и још богатији, неће стићи на дестинацију.
Али ће стићи где је потребно. Капетан брода је бесни марксиста, којег глуми Вуди Харелсон. Као његов опозит јавља се Златко Бурић, у улози посведоченог капиталисте.
И тако филм, заправо, и јесте грађен – у потпуним супротностима које морају да живе заједно и морају једном да се сретну да би преживеле.
Дословно, јер брод завршава на пустом острву.
„Троугао туге“ је истовремено и филм детаља, бритког хумора и пренаглашених сцена. Тера да се свет не посматра само из привилеговане позиције, већ да се види шта је опсенарски настројена друштвена хијерархија урадила правим људима.
Како то изгледа када инфлуенсери, богаташи и „елита“ заврше на милост и немилост служавке коју до пре који трен нису ни примећивали.
Ред смеха, ред неверице и ред непријатности, све упаковано у велику метафору брода који тоне – кански победник доноси можда и најбољу сатиру ове године.
Шта је троугао туге по којем је филм добио име?
Поред јасне алузије на визуелни приказ хијерархијске моћи, синтагма је и термин из естетске хирургије који указује на наборе коже који се стварају мрштењем а то, знамо, никако није дозвољено у овом лажно насмејаном свету где је само срећа приказана на друштвеним мрежама и стање на рачуну мерило успеха.
Овогодишњи фестивал подржали су потпрограм МЕДИА програма Креативна Европа, Министарство културе и информисања Републике Србије, Реконструкција женски фонд, Секретаријат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србије и Француски институт.