„Главни посао одбеглих војних лица је обука за борбена дејства. Сада је главна опција пробијање групе од око 130 људи, заузимање обласног центра и стварање платформе за пребацивање главног контингента за напредовање ка Минску“, наводи његове речи „Минска правда“ на свом Телеграм каналу.
Тертељ је још рекао да је опозицији потребна паника у друштву, а њен главни циљ је организација низа терористичких напада.
Такође је упозорио да постоји опасност од интервенције, јер је опозиција која је отишла на Запад дошла до закључка да се власт у земљи може сменити само оружаним путем.
„Оперативна ситуација је стабилна, али постоје озбиљни ризици у вези са интервенцијом суседних држава. Због чега? Издајници домовине су дошли до закључка да се власт у Белорусији може свргнути само оружаним путем“, пренела је агенција Белта.
Он је додао да је у опозицију која отишла у иностранство уложен велики новац иако на Западу желе то да сакрију.
Запад би да врбује утицајне Белорусе
Поред тога, додао је он, у току су покушаји Запада да против званичног Минска врбују људе који могу да имају утицај на друштво и то тако што се врши притисак на оне чија деца живе у Европи и САД.
Објављен је и видео на којем Тертељ наводи пример како Белорусима на одговорној дужности, чије дете студира у једног европској држави, у телефонском разговору кажу да детету прети озбиљна казна јер је ухваћен док пуши марихуану, и предлаже им се сусрет тим поводом.
Подсетимо, односи Белорусије и западних земаља нагло су се погоршали после председничких избора у земљи, одржаних у августу 2020. године, на којима је Александар Лукашенко победио шести пут. У земљи су након тога почели неодобрени масовни протести опозиције које су, између осталог, спречавали припадници полиције уз помоћ специјалне технике и средстава.
Белоруске власти су више пута изјављивале да се протести у земљи координирају из иностранства. Лукашенко је оптужио Запад за директно мешање у ситуацију у земљи и истицао да немире режирају САД, а Европљани их прате. Европска унија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Канада и низ других земаља постепено су уводиле санкције белоруским званичницима, али и предузећима, оптужујући Минск за неправилности на изборима и кршење људских права.