Прети ли Србији удар миграната – јачи него икада

На трилатералном састанку на највишем нивоу, Србија, Аустрија и Мађарска два дана су у Будимпешти и Београду разговарале о проблему илегалних миграната. Сусрет је иницирала Аустрија под паролом, ако ЕУ не делује, морамо сами нешто предузети.

Закључено је да ове три земље морају мобилисати снагу за одбрану својих граница, јер Европска унија не жели да буде партнер у решавању проблема, већ га кочи, несвесна чињенице да управо ове три земље сада штите границе ЕУ од илегалних миграција.

Горан Матић, ванредни професор националне безбедности Универзитета „Унион – Никола Тесла“ каже да је наша земља одавно притиснута доласком избеглица са ратних подручја, из Авганистана, Сирије, Либије, а сада и Украјине. Колико ће их доћи, тешко је прогнозирати, али ситуација на терену не обећава ништа добро.

Ништа добро не обећава ни глобална ситуација у Европи, али и свету, не само због кризе у Украјини, вуку се репови и претходне, здравствене кризе.

„Година није била родна, имамо проблема са енергентима, планетарно већ имамо проблема са извозом и увозом, тако да следи гладна година. Процене су да ће све то становништво да нахрупи ка немачком говорном подручју. Верујем да Аустрија има сличну позицију као Немачка кад су у питању мигранти, а они су највише заинтересовани за Немачку, а затим за Аустрију. То је једини мотив зашто је Аустрија заинтересована да разговара“, каже Матић.

Он подсећа да Мађарска има политику која већ неколико година има затворен став према миграцијама у Европску унију, што је, каже, сасвим логично, с обзиром на понашање ЕУ. Србија је у проблему као незаобилазни део балканске руте, тако да је заједничко разумевање на ову тему логично.

Матић објашњава да је највећи проблем заправо у томе што Европска унија, која је на почетку мигрантске кризе пре седам година донекле и била отворена за мигранте, још није променила своје фундаменталне документе, односно политичку вољу да се суочи са проблемом.

„Реч је о документима који говоре о слободи кретања, отвореним границама, промени права пребивалишта уз благу контролу држава ЕУ, заштити људских права миграната уопште. Они имају правни оквир који је много другачији од праксе која се спроводи на терену, то је интересантно. Овде није реч о ксенофобији, сада покушавају да заштите примарне ресурсе којих је све мање, од трећих лица, од хране, енергије, воде, то је врло себично, али тако је“.

Међутим, наш саговорник упозорава да уз овакве кризе обавезно иде и ксенофобија, али и јачање деснице, које је евидентно.

„Кад се помери клатно, а оно се померило у Европској унији из демохришћанске опције и лево социјал – деморкатске, која је ближа центру, у десно, сада иде ка екстремној десници. Када се она активира, проблем је у томе да се по правилу активира и екстремна левица, грубо звучи, али враћамо се у Европу 1936.“, каже Матић.

У специјалној полицијској акцији пре неколико дана у Српском Крстуру у једном илегалном кампу поред Тисе затечено је око 200 миграната, од којих су неки били и наоружани, наш саговорник каже да ови људи одавно не поштују правила кретања у нашој земљи.

Они који се пријаве имају ограничену слободу кретања, али то не поштују, напуштају пунктове за прихват, којих има неколико од Бујановца ка северу земље. Формално се пријаве на југу, па се појаве у Београду, а затим и близу мађарске границе.

Матић каже да проналажење кампа у Војводини не значи да српске службе безбедности немају контролу над ситуацијом. Ипак, напомиње да је велики проблем кријумчарење људи, које је тешко спречити, јер је реч о уносном бизнису.

„То је заиста уносан бизнис, цена је скочила, људи се довозе до мађарске границе, а неке успеју да прошверцују и даље, то је та балканска рута која иде са истока на запад, а питање је шта све тим каналима иде. На терену има доста ситуација које се прате. Грубо је рећи да су то безбедносни пропусти, то су ад хок ситуације, дешавају се од случаја до случаја, то није тренд, то је конкретан догађај“, истиче Матић.

Упитан да ли су три земље које су разговарале о горућем проблему, Аустрија, Мађарска и Србија, заиста спремне да уједињене одбране границу Европске уније од илегалних миграната, посебно ако дође до озбиљнијег померања становништва из источне Европе због Украјинске кризе, Матић каже:

„Ове три државе имају своје националне капацитете и националне могућности, а Европска унија је прича за себе, ако она жели да се заштити мора да предузме мере на нивоу целе Уније. Још говоримо само о заштити Србије, Мађарске и Аустрије, као земље коначног одредишта, а из Аустрије се прелази у Немачку, без икаквих проблема, о томе треба размишљати“.