СДА ће тако морати да бира у Председништву између стране сународника Дениса Бећировића и хрватског представника Жељка Комшића, иначе политичког партнера СДА.
С друге стране, Република Српска нема тих постизборних проблема. Да ли и колико ће подељеност међу Бошњацима утицати на нивоу Федерације на формирање институција на том нивоу и хоће ли то утицати на РС?
Бошњаци имају исти циљ према РС
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да ће кошкања међу победничким странкама у бошњачком телу бити, али да Србе то не треба да занима јер не утиче на формирање парламента у РС.
„За нас није од превеликог значаја то што је међу Бошњацима дошло до подела јер код њих постоји национални консензус око односа према Србима и према БиХ. Сви они било да су Социјалдемократе или СДА или неке треће опције једнако су унитаристички настројени и желе да реализују бошњачке ратне циљеве из деведесетих година а то је стварање унитарне БиХ,“ каже Анђелковић.
Дакле, сви су они против Републике Српске, сви су за централизацију и сви према Србима имају сличан став.
„То што ће се међусобно свађати свакако ће стварати одређене проблеме али неће битно променити однос према Републици Српској, српском народу и интересима. Ми треба да се уздамо у своје снаге и себе и да што боље уредимо РС да се међусобно не сукобљавамо и да око виталних националних интереса постоји јединство,“ истиче наш саговорник.
Блиски ставови РС и Хрвата у БиХ
Анђелковић верује да је добро и што имамо пристојне односе са Хрватима у БиХ.
„Хрватима је РС битна јер кад се РС бори за своје интересе помаже и њима да опстану. Тако да је добро што имамо сарадњу јер и једни и други се залажу за одбрану изворног Дејтона,“ истиче Анђелковић.
Међутим, додаје наш саговорник, Запад то неће да сагледа у правој мери.
„За нас је корисна та сарадња са Хрватима али не треба ни томе да придајемо велики значај. Битно је да ми знамо шта хоћемо и за шта се боримо. Постизборни сплет је показао да је РС стабилна, али питање је колико ће Запад дозволити да тако и остане, јер њима стабилна РС не иде у прилог,“ закључује Анђелковић.
Професор геополитике др Срђан Перишић сматра да је у сваком случају интересантно гледати шта ће се даље дешавати на нивоу формирања федералне власти.
„С једне стране странка Бакира Изетбеговића СДА има већину у федералном парламенту, а са друге Социјалдемократе односно Денис Бећировић је победио на нивоу БиХ за бошњачког члана Председништву БиХ. Према закону, странка која је највише освојила гласова за парламент, у овом случају СДА, има право да формира власт у федералном парламенту и да оформи по потреби коалицију са ким хоће,“ напомиње Перишић.
Изетбеговић бира
На основу 92,44 посто обрађених гласачких листића, највише гласова (24,47 посто) за мандате у парламенту Федерације Босне и Херцеговине на општим изборима у БиХ, одржаним 2. октобра, освојила је Странка демократске акције. Следи Социјалдемократска партија БиХ са освојених 13,4 посто гласова, док Жељко Комшић – За грађанску државу – ДФ/ГС има 10,7 одсто, а „Повјерење“ (Народ и Правда, и СПУБиХ) 6,79 одсто.
„Наша станка“ освојила је 5,02 одсто гласова, „НЕС – За европску БиХ“ 4,34 одсто и Странка за „Босну и Херцеговину“ 3,76 одсто. За учешће у новом сазиву Федералног парламента такмичило се 26 политичких субјеката са 1.230 кандидата. Парламент Федерације Босне и Херцеговине је законодавно тело Федерације БиХ, једног од два ентитета Босне и Херцеговине. Састоји се од Представничког дома од 98 заступника које бирају непосредно грађани, и Дома народа чије представнике бирају кантонална скупштине.
У Републици Српској 42,44 одсто гласова за парламент је освојио СНСД, следи СДС са 18,83 одсто, те 11,17 одсто колико је освојила Партија демократског прогреса.