Најскупља српска реч – на албанском језику

Враћање опције где грађани могу на српском језику да се информишу о раду овог министарства само је показало недостатке јер се превод доступних докумената, са албанског на српски језик, одвија преко Гугловог „преводиоца“ уз низ граматичких грешки, па се и тачност података доводи у питање.

Пре само неколико дана, а поводом Европског дана језика, Аљбин Курти је одржао говор о мултијезичности и о предњачењу тзв. Косова у поштовању заједница на Косову и самог српског језика.

“Косово остаје снажно посвећено промовисању вредности вишејезичности, сматрајући да је ова вредност средство за очување богатог и разноликог карактера нашег друштва. Влада Републике Косово ће такође удвостручити своје напоре да обезбеди заштиту права на употребу службених језика. Срећан Европски дан језика!“ , изјавио је Курти.

Са гашењем камера гаси се и свако право Срба на матерњи језик на Косову, а примери су бројни.

Управо на месту где је изгласан такозвани Устав Косова, у ком стоји да су албански и српски званични језици тзв. Косова, најбруталнији је пример кршења изгласаног, па тако заседање косовске скупштине преноси једино РТК2, канал који је резервисан за српску заједницу на Косову, а превод скупштинске расправе на српски могућ је само уколико заседању присуствују посланици Српске листе.

Уколико посланици који представљају Србе на Косову нису у сали или напусте неко од заседања то је знак да је и преводилац тога дана завршио свој посао, онда следи праћење скупштине на албанском језику док и режисер не одлучи да је доста. Тада се на РТК 2 могу гледати раније наснимљене емисије или музички програм, а грађани којима је српски матерњи језик остају ускраћени за дешавања која се директно тичу њих.

Двојезичност је заступљена једино у општинама где Срби чине већину, а чак и тамо је немогуће добити сва документа на српском јер су документи послати директно из Приштине и неретко су и они без превода, односно само на албанском језику.

Са преласком моста који дели Јужну и Северну Митровицу до изражаја долази стара српска пословица “што јужније, то тужније”, српски језик је могуће наћи само на улазима у привремене приштинске институције и - нигде више.

На шалтерима раде албански службеници који су млади и уколико нема ту старијих колега да вам усмено објасне како да решите оно због чега сте дошли, мораћете доћи неки други дан. Чак и у полицијској станици Јужна Митровица мало полицајаца говори српски језик, па вас упућују да се снађете, а уколико сте “безобразни” и упорни добићете одговор: “Треба да научиш албански па ћеш разумети”.

Уколико баш желите да видите документ на српском онда само треба да прекорачите брзину приликом учешћа у саобраћају. Тада добијате казну од саобраћајне полиције и ту је заступљена двојезичност односно српски и албански језик.

У продавницама, тржним центрима, бурегџиницама или бутицима будите сигурни да ћете српски језик видети једино уколико вам у руке доспе неки од српских производа. Оно што се производи на Косову, у 99 посто случајева, на етикети садржи само текст на албанском и понекад на македонском или хрватском језику.

Најтеже је чини се људима који живе у тотално албанском окружењу па су принуђени да тргују и сарађују са Албанцима који су њихове најближе комшије. Систематско уништавање језика и немогућност остваривања права на матерњи се најбоље огледа приликом доласка Срба на север Косова пијачним данима када се често, од самих Срба који живе у енклавама, објашњење за неку робу коју продају - дају на “албанско-српском” језику јер су кроз више од две деценије таквог живота почели да заборављају неке од српских речи.

Један народ постоји док постоје његови корени, док се памти његово порекло и док се користи његов језик, давно су стари рекли. Срба на Косову има, чувају на све начине своје корене, памте и причају младим нараштајима о својим прецима, али језик све теже чувају.

Притисак и пораст страних речи у вокабулару младих урушава постојање српског језика. А закон, он га из свих наведених примера не чува, закон гаси српски језик на Косову.