Напади су се догодили два дана након што су украјинске специјалне снаге извеле терористички напад на Кримски мост. Као последица напада велики део земље остао је без струје, мобилних комуникација и воде.
Тероризам је зло
Члан Националног савета Словачке и потпредседник странке СМЕР-СД Љубош Блага изјаснио се против масовних напада на украјинску инфраструктуру.
„Нажалост, оно на шта смо упозоравали се и догодило. Акције доводе до реакције. Наши чиновници су се радовали терористичким нападима украјинског режима, било да је то убиство Дарије Дугине или терористички напад на Кримском мосту. Ми смо то одлучно осудили не само са моралне тачке гледишта, већ и са политичке. Лоше је када се неко радује тероризму, зато сам и поднео кривичну пријаву против министра одбране Јарослава Нађа. Одобравање тероризма је кривично дело у Словачкој. Међутим, то није мање значајно, са политичке тачке гледишта реч је о подршци екслацији конфликта и данас смо добили резултате. Ужаснути смо што нас представници наше владе, који имају минималну подршку у Словачкој, гурају својим неодговорним речима у рат против Русије и тиме угрожавају нашу безбедност. Словаци нису антируска нација, одбацујемо милитаризам Словачке владе која само следи америчке смернице“, рекао је Блага.
Политичар, који је уједно и заменик председника словачке партије „Курс-социјална демократија“, оценио је и реакцију Украјинаца на терористички напад који се догодио на Кримском мосту у суботу 8. октобра.
„Тероризам је зло и веома ми је жао што су многи Украјинци подвргнути таквом бандеровском наративу као што је било током Другог светског рата. У то време су бандеровци такође убијали и терорисали становништво, убили на десетине хиљада људи у Волинији, пљачкали у источној Словачкој. Да ли желимо да се томе вратимо? Величању убиства, у част тероризма? То само потврђује да украјински режим Владимира Зеленског све више има особине терористичког режима, а Европа ће морати да се суочи са огромним изазовом – да ли жели да настави да и даље шаље оружје Зеленском који подржава тероризам? Људи који распламсавају рат, као што је председница Зузана Чапутова или министар одбране Нађ, такође би требало да се запитају – шта значи сарадња са терористичким режимом? Да ли се могу ујутро погледати у огледало?“, пита се Блага.
Гомилање наоружања доводи до проблема у безбедности Европе
Са своје стране, италијански стратешки аналитичар и директор Центра за истраживање интернационалне политике (ЦИПИ) Паоло Рафоне прокоментарисао је како ће данашњи напади у Украјини утицати на бојно поље.
„Без даљег и/или директнијег учешћа Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, које се до данас не чини политички одрживим, украјинске снаге су се суочиле са мањим бројем оперативних могућности на бојном пољу“.
Рафонe је истакао да подршка Украјини полако нестаје међу неким великим западним земљама и све је више гласова који позивају на дијалог како би се сукоб зауставио, а јавна подршка Кијеву у овим земљама опада, посебно када се суочавају са све већим економским потешкоћама.
„Ситуација се мења у неколико западних земаља и све већи број позива на ‘непосредан дијалог у циљу заустављање рата’. Подршка да се настави са наоружавањем Украјине нагло опада. Социјални немири због економског колапса ће бити гласови који се противе наоружавању Украјине. Главни проблем је што нико, посебно ЕУ и НАТО, није развио план за обуздавање неконтролисане, хипернаоружане Украјине. Овакво нагомилавање наоружања, заједно са разочараним украјинским снагама и становништвом, може довести до озбиљних проблема у сфери безбедности у Европи. САД су далеко, а Европа је овде и близу бојног поља у Украјини“.
Украјина била упозорена
Коментаришући ситуацију у Украјини, руски војни експерт и политички аналитичар Иван Коновалов упитан је шта мисли о времену извођења напада и да ли се виде последице тога да је Кијев прешао црвене линије Москве?
„Кијев је већ добијао одређена упозорења. Генерално, са ситуацијом око Кримског моста било је сасвим очигледно да би, уколико такав терористички акт буде изведен, одмах уследити одговор. Одговор је уследио. Уопште, Кијев је требало да схвати да ће то бити неизбежно“, оценио је Коновалов.
С обзиром да је очигледно да је политика Запада, која подразумева испоруке наоружања, довела до тренутне ситуације. На питање да ли ће данашњи одговор Русије допринети промени овог приступа, аналитичар је рекао:
„Већ су све карте откривене и војно-политички приступи се не могу променити. Могу бити тактичке промене и, наравно, војно-дипломатски приступи могу бити укључени. Међутим, статус кво који се примењује у приступима Русији и приступима њених противника, то је ситуација која је непроменљива и веоме се тешко може променити“.
Што се тиче тога да ли се могу очекивати неке промене у Украјини, Коновалов је рекао да се могу десити разни случајеви.
„На пример, са господином Владимиром Зеленским се може догодити нешто слично ономе што се дешава са људима који злоупотребљавају наркотике. То може много тога да промени. Што се тиче грађана, ситуација је следећа, део грађана једноставно ћути и чека долазак руске ослободилачке војске. Део је, наравно, насамарен и то веома. Осим тога, допремање западног наоружања храни нацисте идејама да ће моћи да држе ситуацију под контролом. Када би Европа прекинула то да чини, то би много значило. Јасно је да се Американци неће зауставити. Међутим, на Европљане ће следећа зима сигурно утицати да донесу одлуку. Део украјинског становништва је васпитаван у нацистичким погледима и у апсолутној русофобији, и то у Западној Украјини. Тешко се може догодити да се њихов став промени“.
Раније су украјински медији пренели да су у Кијеву и Кијевској области одјекивале експлозије, а под ракетним ударима нашли су се и Харков, Одеса, Дњепропетровск, Лавов и Лавовска област, Ивано-Франковск, Тернопољ, Хмељницки, Конотоп, Робенска и Полтавска област.