Симулација суперкомпјутера сугерише да се Месец формирао прилично брзо након што је веће тело ударило у Земљу.
Користећи већу резолуцију него што је била доступна у време када је широко прихваћена теорија о пореклу Месеца, по којој тело величине Марса звано Теја удара у примитивну Земљу пре неких 4,5 милијарди година, а настали остаци се спајају у Месец током периода од месеци или година, нови модел показује да се сателит формирао много брже од материјала који потиче и са Земље и са Теје.
Симулација приказује Теју, планету величине Марса, која се судара са мини-Земљом. Спољна кора планета бачена је у орбиту од удара, брзо се спајајући у два нестабилна сателита, од којих се мањи стабилизује у Месец, док се већи поново апсорбује у Земљу.
Нова теорија помаже да се објасни зашто Месец дели сличан минерални састав са Земљом, посебно у односу на њену кору.
Друге постојеће теорије које објашњавају сличност у хемијском саставу између Земље и њеног сателита, попут теорије синестије која сугерише да је Месец формиран унутар ковитла испарених стена од судара Теје са Земљом, не објашњавају на задовољавајући начин његову орбиту.
НАСА се нада да ће користити слично напредно моделирање високе резолуције у комбинацији са новим узорцима из својих планираних мисија како би тестирала ову и друге теорије еволуције Месеца, преноси РТ.