Лукић додаје да га све ово подсећа на веома брз пријем Румуније и Бугарске у Европску унију, кад је требало изаћи на Црно море, и мисли да се у овој европској кризи дешава нешто слично са БиХ.
Високи представник без посла?
„Намера је да ЕУ попуни било коју празнину која би могла да има другачије схватање од ње у овој европској геополитичкој борби. БиХ није суверена и самостална држава, и третира се као протекторат или као „држава у рађању“, што нису препоруке за добијање статуса кандидата за чланству ЕУ", истиче наш саговорник.
Како објашњава, постојање једног органа (ОХР) који је противан народном суверенитету и политичкој самосталности једне државе мора бити противан и свим условима европске тековине да би БиХ била примљена као самостална, независна држава у ЕУ.
„Међутим, с друге стране, питање је какве државе треба да буду у ЕУ и колико треба да се одрекну свог суверенитета да би могле бити њене чланице. Али како год да окренете, са тзв. високим представником БиХ није самостална држава, јер он је њен и уставотворац и законодавац а не народ кроз своје народне представнике,“ истиче Лукић.
БиХ не испуњава услове
У коначном исходу, дакле, кандидатура БиХ за пријем у ЕУ уз функцију тзв. високог представника у БиХ није спојива опција.
„Јер са тзв. високим представником који има овлашћење да обавља судску функцију, управну, законодавну па на крају и уставну функцију у ентитетима не може бити говора о једној зрелој, самосталној, политички независној и сувереној држави,“ закључак је Лукића.
Ипак, иако би, према његовим речима, функција високог представника и Канцеларије ОХР сада требало да буде фактички угашена, не мисли да ће до тога доћи.
„То је контрадикторност сама по себи, и на разуман и логичан начин не може се никако рашчланити, а да се дође до логички исправног закључка,“ уверен је Лукић.
Како каже, и поред контрадикторности и неспојивости Канцеларије ОХР-а и тзв. високог представника са кандидатуром БиХ за ЕУ, та канцеларија неће бити угашена, јер је и даље потребна Бошњацима али и Хрватима.
Европска комисија препоручила је у среду Савету ЕУ да Босни и Херцеговини додели статус земље кандидата за чланство у Унији, што је потврдио комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи приликом представљања презентације Пакета проширења Уније у Комитету за спољну политику у Европском парламенту.
Шта ЕУ очекује од БиХ
Вархељи је набројао кораке које Унија очекује од Босне и Херцеговине, а то је 14 приоритета које је Европска комисија представила 2019. године у свом мишљењу за ову земљу.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао да је препорука Европске комисије да се Босни и Херцеговини додели кандидатски статус дуго очекиван корак. Он се захвалио високом представнику ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепу Борељу и европском комесару за проширење Оливеру Вархељију на разумевању и „одлучном труду“ који су показали током овог процеса, и додао да верује да је ово и крај међународног интервенционима у БиХ, као и да је кандидатски статус повезан са укидањем и функције високог представника.
Подсећања ради, за укидање ОХР-а у БиХ су 2008. године постављена су 5+2 услова и циља, међу којима су расподела имовине између државе и других нивоа власти, решење за војну имовину, спровођење коначне одлуке за дистрикт Брчко, фискална одрживост БиХ, те владавина права.
Уједно то су били и услови за стицање кандидата за чланство у ЕУ, а којом је настављена сарадња на спровођењу 14 кључних приоритета из Мишљења Комисије о пријави БиХ за чланство у ЕУ.