Бивши дописник из Немачке Мирослав Стојановић не верује да некадашња шефица немачке владе на овај начин припрема терен за неку врсту посредовања у сукобу или свој повратак на дужност канцелара коју је, након 16 година, напустила 2021. године. Пре је, како каже, у питању то да Меркелова остаје доследна политици коју је водила.
Доследност или тактика
„Она се ту „мушки” понаша, далеко боље него, рецимо, председник Штајнмајер који се помало „посипа пепелом“ због добрих односа са Москвом. Меркелова је, наиме, у Немачкој доживела жестоке критике због тога што је рекла да постоји „Дан Д” који подразумева да ће све ово једног дана проћи и да се са Русијом мора направити један контакт сасвим другачије врсте. Због тога је говорила о тој безбедносној архитектури која подразумева однос који не искључује Русију, будући да нема безбедности Европе без укључивања Русије. Ја не верујем да је то њено тактизирање, већ једноставно доследност због које је у Немачкој овог часа јако критикују”, наводи Стојановић.
Критичари Меркелове, појашњава новинар, наводе да је њена политика била погрешна у енергетском смислу, иако је она Немачкој заправо обезбедила просперитет, а замерају јој и односе са Кином, упркос томе што је обимно кинеско тржиште обезбеђивало велике привилегије немачкој привреди.
„Тако да у том контексту треба посматрати и њене изјаве, а то да ли ће она бити посредник у преговорима којих још нема је друга тема. Наравно да Ангела Меркел може бити нека врста посредника, јер је доста оних који сматрају да до рата у Украјини не би ни дошло да је она остала на канцеларском трону, али ја не верујем у ту могућност зато што „кључеви” свега овога ипак стоје у Вашингтону, а не у Европи”, категоричан је Стојановић.
Европа није у прилици да преговара са Москвом
Европа, уверен је наш саговорник, није у прилици да преговара са Москвом. На крају крајева, наглашава Стојановић, Москва је своје захтеве послала на адресу Вашингтона и НАТО-а, а не на адресу Европљана.
„Ангела Меркел је сада, поготово после свега што се збива у Украјини, немоћна да било шта учини. Сетимо се да је она била аутор Минска 1 и Минска 2. Са њом је у томе био и француски председник, али је она практично водила целу ту игру. Међутим, те мировне инцијативе, које су изворно биле европске, „торпедовали” су Американци и ништа од тога се није остварило. Они су „повукли” руку Украјинцима и одбијање тих споразума било је увод у рат. Да су споразуме реализовали и да је Украјина прогласила неутралност, ови делови те земље који су се сада припојили Русији добили би велику аутономију у оквиру Украјине”, каже Стојановић.
Међутим, додаје Стојановић, ништа се од тога није догодило јер то очигледно није било у интересу Сједињених Америчких Држава, и цела драма је, каже, потом кренула како је кренула.
Важно је такође истаћи, указује новинар, и то да је Ангела Меркел 2008. године спречила улазак Украјине у НАТО, иако су Американци на томе јако инсистирали.
„Она је тада упозоравала да би улазак Украјине у НАТО био увод у рат, а при тој одлуци остала је и данас јер се показало да је приближавање Украјине НАТО-у она црвена линија коју Руси нису могли да прихвате”, истиче Стојановић.
Убедљива код Американаца
То, како каже, није био једини пут да је Меркелова била убедљива код Американаца:
„Треба подсетити да је она до последњег часа бранила Северни ток 2, а њена последња посета Белој кући и Бајдену је спречила увођење санкција. Она је тада спасла тај пројекат, јако се опирала томе да се он стопира, али га је Олаф Шолц по доласку на власт ипак затворио. Не треба заборавити да су америчке администрације, од Обамине, преко Трампове до Бајденове увек вршиле јак притисак на Немачку, али је Меркелова све то издржала. Зато верујем да би, с обзиром на њен утицај и доста чврсто држање, ствари можда другачије кренуле да је остала на власти, будући да је у овом часу Немачка највећа жртва, економски и политички, свега овога што се збива”, сматра новинар.
Наш саговорник, међутим, не верује да Меркелова данас има неке превелике моћи да посредује у украјинској кризи.
„Она то може људски да учини, али више није у прилици да било шта гарантује, просто није у позицији која би јој то омогућила. Такође ни Европљани, без обзира на каквим позицијама били, од Шолца до Макрона, нису ти партнери у преговорима које би прихватила Русија, односно Путин“, закључује Мирослав Стојановић за Спутњик.