На изложби чији су аутори историчари уметности Жаклина Марковић из Галерије САНУ и Дејан Вучетић из Куће легата биће изложено више од 200 радова. Циљ изложбе је да представи целокупан стваралачки опус Олге Јеврић, односно дела која је оставила САНУ и Кући легата, као и мањи број радова из Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, Центра за ликовну и примењену уметност Тера у Кикинди и приватних колекција.
Довођење скулптуре до крајњих граница
Олга Јеврић је рођена у Београду где је завршила одсек за клавир Музичке академије 1946. године, а затим и вајарски одсек на Академији ликовних уметности 1948. године у класи професора Сретена Стојановића, где је и магистрирала 1949. године. Изабрана за дописног члана САНУ 1974. године, a 1983. постаје прва и једина жена вајар редовни члан САНУ.
Скулптура Олге Јеврић Оранта
© Фото : Уступљено Спутњику
Историчар уметности проф. Др Јеша Денегри сматра да је реч о велелепној изложби, веома добродошлој јер је време да се интерпретацијом опуса Олге Јеврић посвете нове генерације кустоса и историчара уметности.
„Опус Олге Јеврић у својој дисциплини представља јединствени пример довођења скулптуре до саме границе докле она још уопште јесте и даље скулптура. Олга се клонила тога да напусти појам скулптуре као уметничке дисциплине, да не пређе у оно што је каснија уметничка пракса представљала, него да сам појам скулптуре доведе до крајње границе, које је она изразила користећи се нескулпторским материјалима попут цемента и железних шипки, у њиховој комбинацији, односно композицији. И као што овај назив изложбе то добро детектује – у појму структуре.“
Уметник са највише позитивних критика у свету
Није без основа податак да је Олга Јеврић пре Ликовне, завршила Музичку академију јер је то сазнање о појму композиције и структуре који се извлаче из дисциплине музике итекако уграђено у њено поимање скулптуре, оценио је Денегри.
Скулптура Олге Јеврић Велико укрштање III
© Фото : Уступљено Спутњику
Њени наступи, поготово у рано време, попут „спектакуларног наступа на Венецијанском бијеналу 1958.“ кад је у веома моћној екипи наше тадашње селекције, заједно са Ступицом, Хегедушићем, Муртићем, Тршаном, Олга Јеврић била најзапаженија уметница а после тога иза ње је остала једна енормна библиографија европске критике.
Иначе, Олга Јеврић је уметник са наших простора који је имао највише позитивних критика у свету.
Слободни уметник: Споменици жртвама а не победницима
Значајно за њено дело је и то што је она сматрала да је значење њене скулптуре веома битно и кључно, називајући нарочито у почетку главнину својих скулптура предлозима за споменике.
Олга Јеврић у свом атељеу на Старом сајмишту 1959.
© Фото : Уступљено Спутњику
„Ту се поставља питање зашто ниједан њен споменик никада није изведен. Она је сматрала да су њени предлози за споменике били предлози за споменике жртвама, а не победницима и то је оставило трага на њен статус у тадашњем друштву. Остала је целог свог века слободни и професионални уметник радећи усамљено у атељеу на Старом сајмишту.“
Стална поставка у Тејту
После њене смрти дошло је до значајног интересовања међународне, врло селективне и елитне уметничке јавности за њено дело тако да је имала „малу али маркантну изложбу“ у Фондацији Хенрија Мура у Лидсу, у Великој Британији, „у ексклузивном простору који носи назив по једном од највећих вајара 20. века“.
Скулптура Олге Јеврић Артикулација простора IV (Скакавац)
© Фото : Уступљено Спутњику
„А то значи да су елитни стручни кругови у иностранству били свесни значаја њеног дела и у склопу свих тих валоризација дошло је до предлога да се лондонској галерији Тејт модерн, која је поред Музеја модерне уметности у Њујорку најважнија установа за савремену уметност, обезбеди једна просторија са сталном поставком“, закључио је Денегри.
Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура“ затвара се 11. децембра.