На чувеном „Лужњикију“ гостовала је нација која је измислила фудбал, бодрена од стране 4.000 надалеко познатих хулигана који су стигли у Москву у походу на Европско првенство 2008. године.
Британски Скај Спортс је пре утакмице зауставио руског полицајца. Питали су га да ли очекује проблеме са енглеским навијачима. Одговор је био јасан.
„Да. Зато што знамо да су енглески навијачи увек расположени за тучу. И да се тиме поносе“, рекао је искрено полицајац.
И био је у праву. Тог дана британски Форин офис је саопштио да је петоро енглеских навијача претучено на улицама Москве уочи утакмице са Русијом. Само победа на мечу је гарантовала Енглезима пласман на Европско првенство у Аустрији и Швајцарској.
Русија је у то време имала велике проблеме са организованим хулиганизмом. Пет година раније, када је „Зборнаја“ испала са Светског првенства у Јапану 2002. избили су нереди у центру Москве. Навијачи су палили аутомобиле и ломили излоге, двоје људи је убијено.
Енглеска и Русија
© AFP 2023 / KIVRIN-GOLOVANOV
Енглези су уочи утакмице, предвођени британским амбасадором, положили и цвеће на Гроб незнаног војника на Црвеном тргу, али им то није много помогло у намери да освоје Москву.
Утакмица је почела у 17 сати по локалном времену, а домаћини су, ионако кишом расквашен вештачки терен, додатно залили водом како би Енглезима било што нелагодније када кроче на њега.
Химна „Боже чувај краљицу“ није се ни чула од јачине звиждука 75.000 руских навијача, а и сами играчи Енглеске су је очајно отпевали, писали су њихови медији.
На клупи Енглеза је тада седео Стив Мекларен, иако је тамошња јавност очајнички желела да уместо њега селектор буде баш Гус Хидинк, Холанђанин који је на овом мечу водио Русију и поносно певао њену химну.
Енглези су се боље снашли у првом полувремену, а сектор са гостујућим навијачима прокључао је после пола сата игре када је Вејн Руни заледио „Лужњики“ прецизним ударцем у 29. минуту. Ништа није могао голман Габулов.
Иако су губили на полувремену нико у табору Русије није помишљао на предају, посебно не Гус Хидинк. Чувао је чегендарни Холанђанин своје најубојитије оружје с клупе за последњих пола сата када је „летећи џин“ ушао у игру.
У том 59. минуту мало приметног Кержакова заменио је Роман Пављученко, голгетер Спартака који је до тада дао 12 голова на десет утакмица баш на „Лужњикују“, где је његов клуб играо своје мечеве као домаћин.
Одмах је Русија живнула, а после старта Рунија над Зурјановим у 68. минуту, главни арбитар из Шпаније Луис Медина Канталехо показао је на белу тачку. Енглези су се бунили, а сигуран егзекутор био је Пављученко за 1:1.
Није много прошло, а „Суперпавл“, како су га Руси звали је још једном заблистао у 79. минуту. Сјајно је испратио ударац Березуцког са дистанце који је голман Пол Робинсон одбио и то право на ногу голгетера Спартака који је погодио за 2:1 и велико славље 75.000 душа.
Била је то круна једне од најлепших утакмица у новијој историји руског фудбала, а занимљиво да је управо Роман Пављученко годину дана касније реaлизовао 15 милиона евра тежак трансфер баш у Енглеску, у редове Тотенхема.