Овако наш некадашњи шеф дипломатије и амбасадор при Уједињеним нацијама Владислав Јовановић гледа на редован полугодишњи извештај Антонија Гутереша о стању на Косову и Метохији који ће бити представљен на седници Савета безбедности, а у коме је наведено да су појачана реторика између Београда и Приштине и ескалација тензија на терену имали утицај на напредак у нормализацији односа у периоду од 16. марта до 15. септембра ове године.
Гутереш је упозорио на ескалацију тензија крајем јула, када су Срби са севера Косова поставили барикаде на путевима, незадовољни одлукама власти у Приштини о издавању улазно-излазних докумената и обавезној пререгистрацији возила на косовске регистарске ознаке. „Догађаји 31. јула на северу Косова, као реакција на одлуке косовске владе везане за слободу кретања, били су озбиљна ескалација која је довела ситуацију до ивице сукоба са потенцијално трагичним последицама“, навео је Гутереш. Генерални секретар УН је у свом извештају истакао значај дипломатског ангажмана САД и ЕУ за деескалацију ситуације, као и активности мисија Кфор и Еулекс на очувању мира и стабилности.
Према речима Владислава Јовановића, свакако је значајно да тема Косова и Метохије буде на агенди СБ УН, јер се тиме подсећа цео свет и они који су активни у погледу питања Косова и Метохије да коначна реч у вези са овим питањем почива на Савету безбедности и то под обавезујућим ставом. То значи, појашњава наш саговорник, да Резолуција 1244 треба да се испуни у целости, јер у њој није направљена хијерархија одредаба у смислу да су неке важније од других.
“Тамо је наглашено да се захтева испуњавање свих обавеза, под претњом принудних мера. Међутим, та претња је остала да виси у ваздуху јер не само да су западне силе пропустиле све да испуне, него су фаворизовале пре свега оне одредбе које погодују Албанцима на Косову, док су ове друге, које погодују Србији и Србима на Косову, оставили позади, а неке од њих нису уопште ни испунили. Тако да је врло важно да се то питање задржи на дневном реду Савета безбедности, иако је сам Савет безбедности подељен, а мисија Унмика, која је првобитно имала одлучујућу улогу, се све више своди на врсту бележника ситуације, без заузимања става по питању већинске одговорности за неку ситуацију”, оцењује дипломата.
Подједнака одговорност обе стране боде очи
Као што видимо и у овом извештају, додаје Јовановић, и он је на линији еквидистанце према обема странама, косовским властима и Србима на Косову и Метохији, и не даје целокупну слику догађаја на терену. То је, каже, последица чињенице да су Уједињене нације под сенком политике Сједињених Америчких Држава из које тешко излазе када су у питању интереси Вашингтона, будући да стално воде рачуна о томе да то случајно не доведе до “подизања обрва” Америке према Генералном секретаријату УН.
То је, на жалост, указује Јовановић, последица водеће улоге коју је Америка до скора имала у свету и наметала своју политичку вољу свима, укључујући и разне међународне институције.
“Тако да то не изненађује, међутим, боде очи и скоро да је провокативно када у том извештају стављају једнакост између две стране, као да су оне подједнако одговорне за ту ситуацију инцидентног карактера, а која се појавила као резултат сталног провоцирања Срба на Северу Косова од стране Приштине. Они се због таквих поступака никада не осуђују, већ се на неки начин амортизује њихова одговорност тиме што се обе стране п позивају да деескалирају напетост. То је један начин гледања на ситуацију за који се не може рећи да је веран стварним догађајима, већ је прилагођен потребама пре свега оних који су доминантни у одлучивању о Косову и Метохији након агресије која је извршена на Србију пре 22 године”, категоричан је искусни дипломата.
Развој догађаја је, како каже, већ показао да је одлука да се питање КиМ извуче из надлежности Савета безбедности Уједињених нација и пренесе у надлежност Европске уније била крајње несрећна, будући да ЕУ до сада уопште није показала да намерава да делује у духу Резолуције 1244, него у духу потребе да се питање Косова што пре заврши и то онако како су то одлучиле велике силе - учеснице у агресији на Србију пре 22 године.
“То значи да Србији преостаје то да прихвати свршен чин, чак и под претњом неких врло непријатних последица ако то не учини. Као што видимо ситуација се по питању Косова и Метохије није се помакла ни за педаљ у ставовима Америке и њених савезника у Европској унији. Стално је на истој линији - да се притиском на Србију и изнуђивањем сагласности Србије за оно што су они произвели питање Косова и Метохије стави ад акта, јер сматрају да ће тиме да буде задовољан и Савет безбедности када о томе буде дефинитивно гласао”, закључује Владистав Јовановић.
На седници Савета безбедности УН у Њујорку говориће министар спољних послова Србије Никола Селаковић, а како је наведено у извештају генералног секретара две стране су се највише спориле око гласања на КиМ током избора у Србији, питања слободе кретања и примене ранијих споразума о енергетским питањима и Заједници српских општина.