При резултату 58:55 за Филу, пред крај првог полувремена, Џејмс Харден је ишао у напад и догодило се много погрешних ствари које показују у ком смеру се креће модерна кошарка и како је Америка покварила на неки начин ову чудесну игру.
Прво, Харден није ни помислио да проигра неког од саиграча. Ишао је, као једна од највећих звезда свог тима, на инидивидуално решење. Сви саиграчи су се раширили и пустили њега да игра један на један. Тако се завршава велики број напада у НБА лиги.
Потом, друго – Маркус Смарт, који га је чувао, пробао је да исценира фаул у нападу, што је посебна прича. Залетео се и бацио три метра гледајући још у ваздуху у судије.
Треће – Харден је после лепог дриблинга остао сам на шуту. Никога око њега није било у радијусу од пет метара. А он гледа, чека...
Четврто – у чекању почиње да прави плесне покрете, да се мрда, на тај начин правећи „шоу“, али и у исто време понижавајући противника.
Пето – и најгоре од свега, није погодио ни обруч. Бацио је популарну циглу.
Па се напослетку поставља питање шта је суштина кошарке? Да ли је суштина да пошаљеш противника на паркет како би се твој потез „вртео“ по друштвеним мрежама или је суштина да даш кош и да твоја екипа победи?
И то све гледају млади играчи из Европе и покушавају да опонашају.
Ово је само још један, нови показатељ у ком смеру иде модерна кошарка.