Иначе, остракизам је била политичка мера у античкој Атини која је првобитно била уперена против људи који су желели да врате тиранију у Атини, али се убрзо претворила у средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. Вешти политичари су помоћу остракизма успевали да се реше својих најопаснијих противника.
Када је требало прибећи остракизму, сазивана је еклесија. Окупљени грађани су на комадићима црепа, који се на грчком звао остракон, исписивали име човека који је, по њиховом мишљењу, требало да буде протеран. Пошто би остракони били пребројани, Атињанин чије се име највише пута појавило морао је да напусти град у року од десет дана. Остракизовани су у изгнанству остајали десет година.
Јасно је на шта алудира Американац.
„Ако вакцине за коронавирус не спречавају ширење болести, већ само смањују озбиљне болести и смрт, онда нема потребе за остракизмом ка спортистима као што су Ђоковић и Кајри Ирвинг. Нема потребе ни за забранама везаним за школу, посао или путовања“, написао је Кракауер.
Дакле, Американац критикује однос јавности према Ђоковићу, а вероватно се то односи и на немогућност српског тенисера да заигра на УС Опену, раније и на Аустралијан опену.
Видећемо како ће то све изгледати у 2023. години, те да ли ће Ђоковић моћи да игра на споменута два гренд слема.