„Сутра када прослављамо веома значајан дан за Београд и наравно за Русију – Дан ослобођења Београда, биће одржане разне манифестације, а Бесмртни пук, као и увек, када су у питању меморијалне акције, игра посебну улогу. Покрет Бесмртни пук сада добија на посебном значају, и то је сасвим разумљиво, захваљујући његовом доприносу очувању сећања на наше херојске претке и борби не само против русофобије, већ и против искривљавања и ревизије историје која се шири Европом и Сједињеним Државама“, рекао је руски амбасадор на отварању конференције.
Председник СУБНОРА-а Видосав Ковачевић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Председник Удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије (СУБНОР) генерал-мајор Видосав Ковачевић је, обраћајући се присутнима, подсетио да се раније 9. мај славио као Дан победе, а после распада СССР-а као Дан Европе „вероватно јер их је било стид да признају ко их је ослободио“.
Конференцији координатора Бесмртног пука присуствују и шеф представништва Росотрудничества Јевгениј Баранов, као и организатори покрета Бесмртни пук из Словеније.
Директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов на отварању конференције координтора акције "Бесмртни пук" у Србији
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Покрет „Бесмртни пук“ је потекао у Русији. Формално се за годину почетка ове манифестације узима 2011. година, када је улицама руског града Томска марширало пет хиљада људи носећи портрете својих предака страдалих у Отаџбинском рату.
Душан Черне
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Прва шетња „Бесмртног пука” у Србији одржана је у Београду 9. маја 2016. године у оквиру обележавања Дана победе над фашизмом.
Након две године паузе, учесници „Бесмртног пука“ су ове године, поред Београда, прошетали улицама Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Краљева, Крушевца, Суботице , као и улицама Бања Луке и Требиња у Републици Српској и Босни и Херцеговини.