РУСИЈА

Ковач: Увођење ратног стања у четири руске области логична последица дешавања на терену

Увођење ратног стања у четири области које су недавно присаједињене Русији сасвим је логичан след догађаја пошто су оне константно на удару оружаних система украјинских снага, каже за Спутњик професор на Војној академији у Београду, генерал-мајор у пензији, др Митар Ковач.
Sputnik
Руски председник Владимир Путин потписао је указ о увођењу ратног стања у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и у Херсонској и Запорошкој области. Овим декретом предвиђено је неколико мера реаговања на ризике који се јављају у сфери безбедности и налаже се формирање штабова територијалне одбране.
Ковач напомиње да Русија тиме легитимно брани своју територију.

„То је сасвим логично и одговара природном стању након доношења одлуке о присаједињењу и интеграцији ове две републике и Запорошке и Херсонске области у састав Руске Федерације. То је зона која је непрекидно под ударима различитих врста борбених система, далекометних оруђа и вишецевних бацача ракета украјинских оружаних снага. То је простор на коме су до сада изводиле, а вероватно да ће и у будућности бити таквих покушаја различите терористичке акције према новим органима власти, како личностима, тако и институцијама“, истиче саговорник Спутњика.

По оцени Ковача, у тим областима, односно републикама сада треба увести и посебне мере и режиме кретања како током дана, посебно пре пада мрака и до касних ноћних сати, односно раног јутра. Он истиче да на тај начин треба изоловати евентуалне терористичке групе које су њихови центри раније основали кроз обавештајну мрежу и сутрктуру, како би они били пасивизирани и како би им се стало на крај.
Указ о увођењу ратног стања, који ступа на снагу 20.октобра, потписао је руски председник Владимир Путин
„Мислим да је то основна порука. Друга је да је добар део тих територија још увек у зони борбених дејстава на првој линији фронта, а посебно ДНР и Херсонска област јер оне нису у потпуности ни ослобођене. Долазиће се, дакле, до тога да се на ослобођеним територијама може очекивати свашта - и остављени диверзанти и терористичке групе и посејане мине и сличне перфидности којима су, нажалост, склоне украјинске оружане снаге“, оцена је професора Војне академије.
Он уз то сматра да ће се одлука о увођењу ратног стања тицати и цивилних власти.
„Органи цивилне власти биће обавезни да воде рачуна о многим расељеним, незбринутим породицама, о хуманитарној помоћи и да се у тим областима успостави ред и да се смањи могућност било какве корупције и неправде“, истиче Ковач.
У документу који је потписао руски председник прецизирано је да увођење ратног стања, које ступа на снагу 20. октобра, предвиђа појачано обезбеђење привредних, друштвених и културних објеката, као и привремено пресељење становника у безбедна подручја, затим увођење посебног режима уласка и изласка на територију, као и ограничавање слободе кретања.
Такође, предвиђа се и могућност одузимања имовине неопходне за потребе одбране уз накнадно плаћање од стране државе, као и забрана изласка грађана са тих територија. Прецизирано је и да месечна примања резервиста износе 195.000 рубаља.
Указом је назначено и то да се у пограничним регионима Русије уводи „средњи ниво реаговања“, а у осталим реигонима Центране и Јужне федералне области Русије такозвани ниво повећане готовости.
„Средњи ниво реаговања“ важи за територије Крима, Севастопоља, Краснодарског краја, Белгородску, Брајнску, Воронешку, Курску и Ростовску област и подразумева да органи извршне власти у тим регионима имају право да спроводе мобилизацију у економији, посебне активности у оквиру територијалне одбране, цивилне одбране и заштите становништва од ванредних ситуациј. Имају, такође и овлашћење за реализовање мера којима се одговара на потребе Оружаних снага Руске Федерације и других војних формација, органа и становништва.
Специјална операција у Украјини
Ратно стање у четири руска региона: Шта се све мења
Коментар