Херсон је драматично важан за одбрану Крима, он је нека врста копненог мореуза који брани то полуострво од директних удара украјинске армије, а Украјинци сматрају, објашњава новинар Жарко Ракић, да би им напад на Каховску хидроелектрану и рушење те бране омогућило да пређу Дњепар и стигну до Херсона.
Акумулација на Каховској хидроелектрани има површину око 18 квадратних километара, а њено рушење би имало катастрофалне последице. Електрана се налази на територији под контролом руских снага.
Шта смера Кијев
Др Горан Милорадовић из Института за савремену историју каже у емисији Свет са Спутњиком да би Украјинци тај терористички чин могли да представе као легитимну одбрамбену акцију. Међутим, како истиче, то им се може вратити као бумеранг: слично се десило с акцијама подметања експлозије на Кримском мосту и убиством Дарије Дугине, које су по свој прилици извели на своју руку, а које су Украјину приказале као терористичку државу.
“Убиство Дарје Дугине (ћерке филозофа Александра Дугина) је изгледа било самостална акција Украјине управо с идејом да се изазове реакција Русије која ће учинити немогућим да се Запад дистанцира”, сматра Милорадовић.
Он истовремено читаву ситуацију у Украјини ставља у контекст предојећих избора за амерички Конгрес, на ком, према анкетама, демократе лако могу да изгубе већину у оба дома.
Украјинско питање у америчким изборима
У овом тренутку, верује Милорадовић, Запад чак може да се дистанцира од Украјине, али не пре избора у Америци.
“Због тога Руси неће још да почињу своју контраофанзиву, они чекају да прођу избори за Конгрес, да мотивација Американаца за успех на фронту падне. Јер једним делом ово није само посреднички рат Америке и Русије, већ истовремено рат странке која је на власти, а то је демократска. Унутрашња и спољна политика су увек повезане и ако се ту доживе неки неуспеси то ће се одразити на резултате избора. А Руси неће да их доводе у ту ситуацију јер ће тиме да мотивишу Американце да се још дубље и већим средствима увуку у тај рат. Чекаће да прођу избори а онда ће да ураде оно што мисле да треба”, предвиђа историчар.
Милорадовић не верује да би се демократе усудиле да у жељи да ојачају подршку за себе пред изборе одлуче на неки радикалнији потез везано за подршку Украјини јер, како каже, то може да се окрене против оног који је то предузео ако нешто крене наопако.
“Играти три недеље пре избора на тако нешто то би био потез очајника. Не знам да ли су спремни на то. Не верујем да та администрација самостално одлучује. Иза ње стоји војно-индустријски комплекс који је главни добитник сваког рата и они не могу бити заинтересовани за рискантне потезе који могу да упропасте све.”
На питање, да ли би победа републиканаца на изборима за Конгрес значајније променила америчку политику према Украјини Ракић каже да не треба превисе очекивати јер чак и кад се промени председник САД, политика се углавном не мења.
“Остаје та фамозна дубока држава која је углавном све и креирала и то је та политика коју председник покушава да спроведе. Оно што је неспорно то је да ако демократска странка изгуби већину у оба дома изгубиће и веома много у креирању позиције за председничке изборе. Али улога парламента ће бити пресудна да се ублажи говор јастребова који договарају ратовање не само у Украјини већ и у свим деловима света”, предвиђа новинар, који ипак не верује да би то довело до примирја у Украјини.
“Рат до последњег Европљанина”
Како каже, не делује да је сукоб близу краја, а уз то се стално појављују његове нове димензије.
“Прво је било да ће Америка да ратује до последњег Украјинца, сад имамо нову варијанту – до последњег Европљанина”, примећује он и објашњава да кад се посматрају поступци ЕУ стиче се утисак као да неко намерно ради против саме Уније.
“Ако се у ЕУ сложе да треба да ограниче цену руске нафте то мора да је неко ко није учио економију јер после тога дође састанак Опека који смањи производњу нафте, што значи да цене иду горе. Тако да све то изгледа као да се ради под нечијим притиском. Дођем до закључка да Американци то намерно раде како би урушили оно још што је остало од европског интегритета кад је реч о економији пошто је са спољном политиком одавно завршена прича”, констатује Ракић, док Милорадовић додаје да и Руси знају да нису једина, а можда чак ни главна мета Америке.
По мишљењу Ракића, ова зима можда и неће бити толико тешка за Европу колико следећа. Сличну прогнозу даје и Милорадовић кад је реч о прехрамбеној кризи јер, како каже, ако се не сеје у житницама попут Украјине нема ни жита.
Он у тој чињеници види додатни проблем за Украјину – неће моћи да врати дуг за оружје чији већи део од Запада није добила као поклон него у виду кредита.
“Украјина ратује на дуг и она то мора да врати. Она је банкрот, немају паре. Могу да врате житом и струјом. Ови удари по енергетској мрежи које Руси спроводе то је порука и Украјинцима, али и Американцима да неће добити ништа заузврат. Украјина неће имати да им врати: нема извоза струје који ће то да покрије, нема извоза жита ако се затворе луке… Али глад неће доћи одмах него за годину- две. Пошто неће бити сејања у великим житницама као што је Украјина она ће се појавити. Онај ко има на стоковима моћи ће да одређује цену. А цена може да буде и пет до 10 пута већа него сад”, упозорава Милорадовић.