„Не подржавам ту идеју. Зато што не подржавам упетљавање Хрватске у овај рат више него што треба. Конкретни смо и солидарни и то је то. Као врховни заповедник, нећу то одобрити“, рекао је Милановић.
Председнички вето на долазак украјинских војника
Хрватска влада, по закону, улазак страних војника у земљу може дозволити само уз сагласност председника државе, а председников вето може да се „прегази“ само двотрећинском већином у Сабору. Али двотрећинске већине у парламенту којом би се омогућио долазак украјинских војника у Хрватску, тешко да ће бити, наводи Јутарњи лист.
То каже и Франко Видовић из Социјалдемократа, који су са својих 18 посланика најбројнији опозициони клуб у Сабору.
„Када би све чланице Европске уније и све чланице НАТО-а равноправно ушле у ту иницијативу о обуци украјинских војника у својим земљама, онда бих промислио још једном о томе и вероватно бих подржао такву иницијативу. Међутим, не подржавамо да Хрватска буде једна од свега четири или пет чланица ЕУ на чијој ће се територији обучавати украјински војници. Ми смо туристичка земља, водимо рачуна о себи, није нам потребно да додатно повећавамо безбедносни ризик одлуком о обуци украјинске војске на својој територији“, каже Видовић.
Сличног је става и Пеђа Грбин, председник СДП-а и вођа другог по снази опозиционог клуба посланика у Сабору.
„У потпуности разумем забринутост председника Републике, јер је обучавање једне од зараћених страна у сукобу увек ризик. Исто тако, у овом сукобу нема никакве недоумице која је страна агресор, а ко је жртва којој треба помагати. Што се конкретних активности око обуке украјинских војника тиче, пре било какве одлуке у Сабору битно ми је да знам ради ли се о акцији која је договорена на нивоу свих држава чланица ЕУ и свих чланица НАТО-а. И од тога ће зависити став СДП-а“, каже Грбин.
Безбедносни ризик за Хрватску
Стипо Млинарић из Домовинског покрета рекао је да о том конкретном питању још нису расправљали у посланичком клубу, али да се он лично противи доласку украјинских војника.
„Лично не бих дао дозволу за долазак украјинских војника на обуку у Хрватску. Боље би било ионако скромне новчане ресурсе усмерити у обуку наших младих војника. Осим тога, ми смо туристичка земља па би одлуком о обуци украјинских војника на територији Хрватске ушли у непотребан безбедносни ризик. Да се само једна диверзија догоди на нашем тлу, пропала би нам комплетна туристичка сезона и ми бисмо се нашли у великим финансијским проблемима“, каже Млинарић.
Зелено светло за долазак украјинских војника у Хрватску засад не би дали ни заступници из клуба Мост.
„Ми бисмо то подржали само у случају да је то заједничка одлука свих чланица ЕУ. Дакле, Хрватска не треба да срља и да буде једна од малобројних чланица Уније на чијој би се територији обучавали украјински војници. Украјинцима треба помоћи, али у склопу заједничке европске политике и заједничке одлуке ЕУ“, каже посланик Моста Никола Грмоја.
Уз хрватског председника Милановића је и шеф ХСС-а Крешо Бељак.
„Ми ћемо гласати у складу с оним што је рекао председник Хрватске Зоран Милановић. Дакле, ХСС и ја лично мишљења смо да Хрватску не треба додатно увлачити у рат. Ионако смо већ довољно увучени као део НАТО-а који стално шаље војну помоћ. И то је у реду, подржавамо такву помоћ, али све има своје границе“, каже Бељак.
Уколико би се ови посланички клубови изјаснили како кажу њихови представници, хрватска влада Андреја Пленковића не би имала двотрећинску подршку од 101 гласа за обарање Милановићевог вета на долазак украјинских војника у Хрватску, израчунао је Јутарњи лист.