Овако конфронтације у државном врху по питању обуке украјинских војника у Хрватској у склопу мисије ЕУ коментарише Саво Штрбац, правник и председник Документационо информационог центра „Веритас“.
Од тренутка када је ЕУ донела одлуку о војној обуци 15 хиљада украјинских војника на територији ЕУ, а Хрватска се препоручила да стане у ред са Немачком и Пољском, страсти у овој земљи не само да не сплашњавају већ се, судећи по изјавама високих званичника, додатно распламсавају.
„Згрожен сам отпором Зорана Милановића према обуци украјинских војника“, рекао је премијер Андреј Пленковић, реагујући на став председника Хрватске да се као врховни командант противи овој идеји јер би, како каже, то значило довођење рата у Хрватску.
Сукоб није фингиран
Подршку Милановићу уз аргументе да Хрватска мора да сачека консензус на нивоу целе ЕУ и НАТО по овом питању, а не да се „ гура у прве редове“ пружила је и опозиција, па се у живој расправи отворило и питање да ли без сагласности председника и двотрећинске већине у Сабору украјински војници могу доћи у Хрватску.
Саво Штрбац каже да су размимоилажења у ставовима председника и премијера, али и надгорњавања по питањима попут оних ко потиче из које породице, до сада засмејавала нацију и регион. Али, најновије сукобљавање око питања Украјине и улоге Хрватске у овом сукобу, попримају озбиљан карактер.
„Њихове сукобе пратила су различита мишљења и ставови, а немали број је био спреман да закључи да су они само поделили улоге доброг и лошег полицајца. Међутим, када је Милановић отворено почео да заговара мишљење да Хрватска не би требало да се меша у тај рат, а многи, не само Пленковића, већ и десничари, га оптужили да навија за Русе - стекао се утисак да сукоб није фингиран“.
Слепо послушан Бриселу
Ово је, каже наш саговорник, озбиљна тема. Када прихвата све одлуке ЕУ, Пленковић то, објашњава наш саговорник, не ради само као премијер земље чланице ЕУ већ и човек који слепо верује Бриселу и који је као парламентарац у Скупштини ЕУ, био задужен за Украјину, често тамо боравио и био упознат са приликама у овој земљи.
Лого ЕУ на згради седишта Европског парламента у Бриселу
© Sputnik / Алексей Витвицкий
„Пленковић следи политику ЕУ, па ако Брисел каже да чланице ЕУ треба да помажу Украјинце и обучавају их, он ће све беспоговорно прихватити. Међутим, с обзиром да је с друге стране врховни командант земље који одбија да да сагласност за овакву одлуку, питање је да ли ће она бити реализована“.
Пословично привржени Берлину
Ипак, судећи по Милановићевој „доследности“ коју је недавно демонстрирао када је на састанку са НАТО шефовима у Шпанији погазио задату реч да Хрватска неће дати дозволу за пријем нордијских земаља у НАТО док се не реши изборно право Хрвата у БиХ, све опције су у игри.
„Хрватска је чланица ЕУ, и знајући односе у овој земљи верујем да ће бити како Пленковић каже јер је његов утицај много већи у ЕУ од Милановићевог, без обзира на функције које обављају. Такође, већина Хрвата је сагласна са одлукама ЕУ, посебно ако иза њих стоји Немачка. Приврженост Берлину који је први признао деведесетих њихову самосталност од СФРЈ, да не идемо даље у прошлост, у Други светски рат, доминантна је орјентација већине Хрвата. Њима су Немци били ментори и до данас их слушају слепо“.
Хрватска влада, по закону, улазак страних војника у земљу може дозволити само уз сагласност председника државе, а вето председника може да се „прегази“ само двотрећинском већином у Сабору. Како пишу хрватски медији, двотрећинске већине у парламенту којом би се омогућио долазак украјинских војника у Хрватску, тешко да ће бити.