СВЕТ

Пред Британијом дубока политичка и економска криза: Џонсон, Трасова, ко је следећи?

Оставка британске премијерке Лиз Трас је резултат дубоке кризе у којој се налази британско друштво. Та криза има своју политичку и економску димензију, а очигледно и озбиљан потенцијал да се даље продубљује, оцењује историчар, проф. др Александар Растовић поводом одлуке Трасове да се повуче с места премијера после само 44 дана.
Sputnik
Лиз Трас је у четвртак, на ванредној конференцији за медије објавила да је обавестила краља да подноси оставку јер не може да испуни мандат који јој је поверен.
Она је истакла да је ступила на дужност „у време велике економске и међународне нестабилности“, а да је њена влада покушала да спроведе визију економије засноване на ниским порезима и високом расту. Међутим, додала је, у тренутној ситуацији не може да спроведе мандат. Трасова је рекла и да ће остати на челу владе до избора новог премијера како би фискални планови били остварени, а економска стабилност и национална безбедност задржани.

Британији предстоји дубока криза

Професор Александар Растовић напомиње да ће у историји британског парламентаризма влада Лиз Трас остати упамћена као влада са најкраћим мандатом. Куриозитет је, каже, тим већи што су током првих десет дана њеног мандата владале ванредне околности због смрти британске краљице Елизабете, будући да је Лиз Трас добила мандат за састав нове владе само два дана пред краљичину смрт.

„У том смислу је немогуће говорити о било каквој баштини сада већ бивше британске премијерке, с обзиром на то да је она на власти била један заиста кратак временски период. Али, Лиз Трас ће остати упамћена у историји по оном нечувеном дипломатском гафу када је као министарка спољних послова Велике Британије, у разговору са руским шефом дипломатије Лавровом, исказала потпуно непознавање географиских и историјских прилика сврставајући град Белгород у Украјину.“

Евидентно је, примећује наш саговорник, да Лиз Трас није била дорасла функцији коју је обављала.
„Она је као објашњење оставке навела своју економску политику, стање на тржишту, све већу кризу и дубока неслагања унутар Конзервативне партије на чијем је била челу. Дакле, има више разлога који су довели до њене оставке, али је очигледно да се она једноставно није снашла на тој позицији, а по свој прилици је имала и велике опструкције унутар сопствене партије“, оцењује Растовић.
Велика Британија, сматра наш саговорник, улази у једну врло турбулентну фазу, а све је додатно искомпликовано чињеницом да је та земља са одласком краљице Елизабете изгубила један симбол стабилности коју је имала:
„Понашање новог владара Уједињеног Краљевства је велика непознаница, иако се он више од 50 година припремао да преузме британски трон, па чињеница да Британија више нема тај симбол јединства који је био оличен у покојној краљици и то што су, у тренутној економској кризи за мање од два месеца остали без премијера, потврђује да Британији предстоје велика искушења. Наравно, то ће имати последице и на друге европске земље, у којима су такође присутна велика превирања. Узмите само случај Француске и тамношње велике штрајкове, или примере Холандије и Немачке“.

Бумеранг који се вратио британској политици

Растовић верује да су дешавања на британској политичкој сцени, али и у читавом друштву, својеврстан бумеранг који се британској политици и јавности враћа због потпуно нерационалне политике према државама које им нису блиске.
„Пре свега мислим на дешавања у вези са руском специјалном операцијом у Украјини, где је Британија представљала ударну песницу у ширењу русофобије и, усудио бих се да кажем, отворене мржње према свему ономе што долази из Русије, почев од непрестаних напада на руског председника и руску политичку и интелектуалну елиту, до оних потпуно неразумних одлука о забрани руске културе на просторима Велике Британије, али и широм Европе. Та неразумна политика, међутим, није ништа ново и представља само наставак једне континуиране политике русофобије која је присутна у британској интелектуалној политичкој јавности од краја 18. века и која се у великим европским и светским кризама само још више распламсавала.“
Такав је случај, подсећа професор, био са Кримским ратом (1853-1856), са Великом источном кризом седамдесетих година 19. века, као и почетком 20. века, изузев два кратка периода током Првог и Другог светског рата када је та русофобија у извесној мери утихнула.

Наследник Трасове

Лабуристичка партија и Либералне демократе затражили су одржавање ванредних избора, док је бивша премијерка навела да је у Конзервативној партији договорено да се избори за њеног наследника одрже у току наредне недеље. Растовић сматра да је то још један доказ дубоке, можда и највеће политичке и економске кризе каква последњих деценија није виђена на британском острву:
„Не могу да прогнозирам да ли ће ускоро доћи до ванредних избора, али је чињеница да се унутар владајуће партије журе да што пре превазиђу фракцијске поделе“.
Британски медији наводе да би нови лидер конзервативаца могао бити изабран до 28. октобра. Новоименовани министар финансија Џереми Хант и бивши министар у кабинету Мајкл Гоув одбацили су могућност да наследе Трасову, а као кандидати за њеног наследника помињу се Риши Сунак, који је у финишу недавних избора за шефа Конзервативне партије изгубио од Лиз Трас, као и Кеми Баденоч, секретарка за међународну трговину. Једна од опција је и могућност повратка бившег премијера Бориса Џонсона.
Лиз Трас је премијерка са најкраћим стажом у Великој Британији. Само два дана пред подношење оставке она се јавно извинила због грешака које је направила у свом економском програму који је довео до пада поверења инвеститора у њену владу, али је поручила да се неће повући са функције шефа владе.
Коментар