„Бол у колену се само погоршала и доктори су били јасни, више немам избора. Крај! Морам да престанем да играм, тако да морам да ставим тачку на своју каријеру“, поручио је Рибери.
Крилни нападач бранио је боје Марсеја, Бајерн Минхена, Галатасараја, Фиорентине, Булоња, Олимк Алеа, Меца. Последње утакмице одиграо је за Салернитану.
Рибери је најдубљи траг оставио у Бајерну за који је играо пуних 12 година и освојио је 23 трофеја.
Када је у питању репрезентативна каријера Рибери је дебитовао 2006. године у писао је 81 наступ за "триколоре", док се 16 пута уписао у стрелце.
Рибери је у свету фудбала препознатљив и по великом ожиљку на лицу. Као мали је остао без оба родитеља и остављен је испред врата једног од манастира у Француској.
Са две године је доживео тешку саобраћајну несрећу, али је задобио језиве повреде лица, имао је преко 100 шавова. У детињству су га називали погрдним именима, али га је поменути ожиљак учинио јачом особом и великим борцем.
„То ми је дало карактер и снагу, јер када си дете и имаш такав ожиљак није лако. Начин на који те гледају и сви ти коментари. Патио сам јако због тога. Људи су говорили гледајте какво му је лице, погледајте му главу, ружан је... Где год сам се појавио људи су зурили у мене, али али не зато што сам добар фудбалер, већ су ме гледали због ожиљка. Никада нисам заплакао због тога, апсолутно никада, али сам патио. То ме је много мучило, па сам бес усмерио ка игрању фудбала. Без тих ожиљака био бих нормалан дечак, а овако сам изградио изузетан карактер и вољу. Када се сетим свега, поносан сам што на оно што сам прошао, није било лако, али зато данас волим своје лице и свој живот“, поручио је у једном од интервју Франк Рибери.
А Рибери је у фудбалу досегнуо звезде и успео је да освоји све што се освојити може, па сада може спокојан да оде у заслужену фудбалску пензију.