Потребно је заборавити, не само националне интересе и историјске корене већ и елементарну логику и чврсте аргументе. Потребно је да Срби схвате да 2 плус 2 нису четири, да је црно уствари бело, а да је ноћ - дан.
Представљамо само пет парадоксалних теза којима Запад преко домаћих специјалаца, прокси стручњака и спин професионалаца, покушава да, у преломном историјском моменту, потпуно спере мозак читавом једном старом и поносном европском народу:
ТЕЗА БРОЈ 1: ЕУ је највећи економски партнер Србије и зато Београд мора да се одрекне Москве
Главна теза западних аналитичара је да Србија треба да уведе санкцији Русији јер је, како одушевљено подвлаче, зависна од Европске уније, највећи спољнотрговински однос има са њом и живи од западноевропских инвестиција.
Где је парадокс?
Па у томе што истовремено, исти ти евромудраци критикују што је Србија енергетски и гасно зависна од Руске федерације од које такође живи.
Непрекидно и хистерично пљују гасне послове са Москвом који у данашње доба обезбеђују живот и стабилност Србије.
Траже заповедно да Србија диверзификује гасне аранжмане и да се ослони и на енергенте на Западу који не постоје, а нипошто не саветују да Београд диверзификује и економску зависност од Запада, а према Русији, Кини, Индији, Турској и земљама које су у привредном успону.
Значи, економска зависност од Европе у којој гневни народ устаје, владе падају као гњиле крушке и која грца у највећој кризи у историји је одлична и корисна, а штетна је енергетска зависност од Русије која нема апсолутно никакве проблеме са гасом.
Ко у то може да поверује?
ТЕЗА БРОЈ 2: Србија ће лакше одбранити Косово ако окрене леђа Русији
Сваког дана слушају Срби како је Русија потпуно спремна да изда Србију када је у питању дипломатска борба за Косово и Метохију.
Свакога дана слушају Срби како су криви Руси што су 2003. напустили јужну српску покрајину, а нису криве Западне силе које су Србију бомбардовале, дозволиле погром 17. марта и подстакле и подржале насилно и једнострано оцепљење.
Не вреди ни то што Москва сваки дан понавља да је Резолуција 12 44 једини важећи документ који регулише статус Косова и Метохије.
Не вреди ни то што Русија две деценије, а и данас чврсто у Савету безбедности брани позицију Србије и све аргументе Београда којима се штити наш народ.
Не вреди ни то што Путин и Руска федерација непрекидно подвлаче да ће прихватити једино оно решење за Косово иза кога стане држава Србија.
Ништа не вреди.
Понављају као махнити да нам Косово бране они што су Косово отели. И они што сваки дан притискају Београд да прихвати нови „спектакуларни француско-немачки план“ којим би Србија допустила да друга албанска „држава“ постане чланица Уједињених нација.
Ко у то све може да поверује?
ТЕЗА БРОЈ 3: Русија притиска и уцењује Београд.
Све више се из дела Западне јавности у Србији намеће конструкција да је у ствари Русија та која овде притиска и уцењује.
И шири се флоскула да, у најмању руку, обе стране истовремено врше пресију на Београд да се сврста на њихову страну.
Ти евроатлански хипнотизери потпуно заборављају да Русија уопште не реагује на то што је Београд подржао неколико резолуција у УН против Москве нити што Србија подржава Украјину у старим границама.
Не тражи Путин да Србија напусти евроатланске интеграције иако је један од услова да Београд настави пут ка ЕУ – увођење санкција Руској федерацији.
Не тражи Русија да се Србија сврста и определи у глобалном сукобу већ Запад под претњом батином не дозвољава да Београд остане самосталан и независан у одлучавању.
Са Запада, по принципу или сте са нама или против нас, долазе захтеви да се Србија сврста, а не из Русије.
Ко то може да не види?
ТЕЗА БРОЈ 4: Србија је у Европи па зато мора да буде против Русије.
Ту тезу је протекле недеље изнео и амерички амбасадор Кристофер Хил кад је суочен са аргументом да већина планете није увела санкције Русији.
Несносно се жмури пред чињенцом да географски положај у данашњем глобалном свету не одређује политичку позицију неке државе.
Локални испирачи мозгова увек ће подвући да је Русија далеко од Србије, али никад неће рећи да је од Србије далеко и Америка него ће Хилове и Ескобарове „добронамерне“ сугестије и прикривене уцене прихватати као Свето писмо.
Никад се неће чути аргумент да је, на пример, Бразил близу Америци, а да ипак није увео санкције Русији као ни водеће земље јужноамеричког континента.
Само се Србији мери километража до Москве и готово расистички, елитистички и понижавајуће према остатку света понавља да Београд мора да дели искључиво ставове Европске уније која је у „окружењу“.
Морамо ли по тој логици да прихватимо и да смо геноцидни народ коме треба отети Косово пошто то заступа већина земаља у региону и у Западној Европи, а не и у „далекој“ Русији или Кини.
Ко те аргументе може да прихвати?
ТЕЗА БРОЈ 5 Срби су мали Руси, а Вучић је Мали Путин.
Само велики пропагандни идиоти су могли да смисле ову кованицу.
Јер, остаје нејасно, како после Петог октобра, кад се Србија потпуно отварала ка Америци и Западу, ниједног нашег државника нису назвали Мали Клинтон.
Како то, да ниједан лидер у региону који беспоговорно данас испуњава налоге Беле куће није добио назив Мали Бајден.
Како то да косовски Албанци који не смеју политички да мрдну ни малим ножним прстом нису добили епитет – Малих Американаца.
Етикета се залепила Србима који одлучују самостално и у складу са сопственим интересима.
Ко то може да схвати и прихвати?