Према прелиминарним платнобилансним подацима Народне банке Србије (НБС) током првих девет месеци 2022. прилив страних директних инвестиција у Србији износио је 3,011 милијарди евра, што је незнатно више у поређењу са истим периодом претходне године када је у уложено 3,002 милијарде евра, пише Политика.
„Важно је нагласити да је после привременог успоравања прилива страних директних инвестиција током марта и априла, од маја настављен позитиван тренд из рекордне 2021. Оваква кретања потврђују да је успоравање прилива било привремено и изазвано првобитним шоком након избијања сукоба у Украјини. И током ове године стране инвестиције у Србији су производно и географски диверзификоване, углавном у извозно оријентисана предузећа”, наводе из НБС.
Када је реч о инвестицијама из ЕУ, Кине и Русије, говоримо о најзначајнијим дестинацијама из којих оне долазе. Конкретно, према објављеним подацима НБС Србије, од 2010. до другог тромесечја 2022. године, прилив страних директних инвестиција (СДИ) из Европске уније износио је 19,204 милијарде евра, из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) 3,281 милијарду, из Руске Федерације 2,473 милијарде и из Сједињених Америчких Држава 733 милиона евра. Прошле године приливи СДИ из ЕУ били су 1,762 милијарде евра, из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) 630,4 милиона, из САД 105,6 милиона и из Руске Федерације 39,9 милиона евра.
Подаци о приливима СДИ за 2022. по земљама су расположиви закључно са другим тромесечјем и у првој половини 2022. највећи приливи страних инвестиција су забележени из Кине (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) у износу од 491,5 милина евра, из ЕУ у износу од 401 милион, из САД 56,7 милиона и из Руске Федерације 30,4 милиона евра.
„Имајући у виду да је велики део СДИ у Србији усмерен ка разменљивим секторима, највећи део инвестиција из ових земаља био је усредсређен у извозно оријентисана предузећа, пре свега у прерађивачкој индустрији и саобраћају. Такође, један део инвестиција из Кине и Русије био је усмерен ка грађевинарству, а из ЕУ у финансијски сектор”, наводе из НБС.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС, каже да је Кина избила на прво место инвеститора и да она прави одскочну даску за даље. Кина има пројекат „Појас и пут” који је глобалног карактера и гради инфраструктуру која треба да га подржи.
„Пре него што су затегнути односи са Западом, Кина је доста инвестирала у Британији и Немачкој. Пошто Србија није чланица ЕУ, а имамо споразуме о слободној трговини са ЕУ и Русијом и стратешко партнерство са Кином, почели су да улажу у Бор, Смедерево, Зрењанин. Они би улагали и у друге земље када би имали такав приступ као код нас. Код нас су уговори тајанствени, док је у Европи то много регулисаније”, напомиње Станић.
Наглашава да је ЕУ и даље главни инвеститор ако се погледају последње три године, око 56 одсто свих инвестиција долази одатле.
„Сједињене Америчке Државе су мало инвестирале код нас, с тим што треба имати у виду да доста њихових улагања долази преко Холандије јер је тамо повољнија пореска политика. На пример НЦР који запошљава неколико хиљада радника је америчка фирма, али се бележи као холандска. Руске инвестиције углавном иду преко НИС-а. Постојала је нека прича о доласку руског трговинског ланца али је то стопирано. Поређења ради руске фирме овде запошљавају 2.000 радника, а само немачке 40.000”, каже Станић.