„После Другог светског рата, многе европске земље су се, попут бизнисмена, нашле на ивици 'банкротства'. Истовремено локални богаташ-тиранин Вашингтон уложио је велику количину новца и купио Европу – у историји тај догађај је познат као 'Маршалов план'“, објашњава аутор текста, поредећи данашњу ситуацију с оном из пете деценије прошлог века.
Аутор констатује да су, после распада Совјетског Савеза, Сједињене Америчке Државе постале 'власник контролног пакета акција Европе'. Вашингтон је почео да шири проамерички утицај у разним областима, укључујући војну, економску, финансијску, културну сферу.
У тексту се указује на то да Европска унија често слепо прати САД, извршавајући „апсолутно глупе задатке“. Кораке које предузима Европа, а који се косе са здравим разумом, аутор објашњава тиме што Европска унија једноставно „реализује одлуке главне канцеларије“.
Државни дуг САД ускоро ће достићи утврђену горњу границу, што ће довести у опасност само постојање земље, пише аутор, уз оцену да Вашингтон у сукобу у Украјини види свој спас, јер очекује да ће добити руске ресурсе и европски капитал.
Због чега су земље НАТО-а тако тврдоглаве и неустрашиве?
Судећи по дејствима европских земаља, оне су намериле да Украјину подржавају до краја. Европа помаже Кијеву, без обзира на то што веома зависи од Русије на плану прехрамбене индустрије и енергетике; без обзира на то што је њена безбедност тесно повезана с Москвом; без обзира на то што Кремљ нема намеру да гуши Европску унију; без обзира на то што је Москва увек тежила сарадњи у условима узајамне користи.
Европа је дужна да подржава Украјину, чак и ако обичан народ не може да се купа топлом водом ове зиме, чак и ако ратни огањ сагори континент, чак и ако већина људи у региону зна да то што раде није исправно, указује аутор.
Зашто ЕУ тако ризикује, раздражујући Москву? Примарни разлог се, према мишљењу аутора, као и увек, крије у Америци.
„Када посматрамо европске земље, по навици их посматрамо као независне, суверене државе, али та тврдња је, заправо, неистинита. У суштини, ЕУ није ништа друго него одвојени део САД. Европске државе су само површно посматрано суверене државе, а заправо су само америчке испоставе“, наводи се у тексту кинеског портала.
Портал подсећа на речи председника Русије Владимира Путина када је почела специјална војна операција у Украјини: „Земља може бити или суверена држава, или колонија. Нема прелазног стања. У миру је свега неколико истински суверених земаља“.
Те суверене државе се, како оцењује аутор текста, могу набројати на прсте једне руке, и Европа са чланицама НАТО-а, које су америчке „марионете“, очигледно није на том списку. Ето због чега контитент иде против здравог разума и ради оно што се са стране гледано чини чудним. Она једноставно реализује одлуке главне канцеларије.
Због чега САД тако поступају?
Многи људи не разумеју због чега САД бацају сопствену имовину, односно Европу, у пећ. Оне више него сви други треба да теже миру јер, ако руско-украјински сукоб измакне контроли, инфраструктура Европе ће бити разорена. Зар то неће обезвредити америчке активе? Заправо, неће.
Актуелна економска ситуација у САД уопште није оптимистична. Министарство финансија САД је 13. октобра објавило податке који сведоче о томе да је државни дуг достигао 31,1 билиона долара. Укупан БДП САД 2021. године био је свега 23 билиона долара, што значи да ће сви Американци, чак и ако не буду јели и пили целе године, ипак остати дужни остатку света осам билиона долара.
Горња граница америчког дуга, утврђена законом, јесте 31,4 билиона долара, а „Њујорк тајмс“ је то већ назвао „озбиљним финансијским показатељем“.
Главна канцеларија је пред банкротом, треба ли да брине о огранцима? Огранци могу да се жртвују зарад очувања главног штаба, јер оне се увек могу поново отворити, истиче портал, уз оцену да су САД планирале украјински сукоб да би уништиле Русију.
У случају да тај план успе, огромни ресурси могу моментално да угасе спољни амерички дуг, наводи аутор, подсећајући да је иста ситуација била и пред распад Совјетског Савеза, када је Америка дозволила унутрашњу финансијску кризу, добивши дивиденде од актива СССР-а.
Захваљујући сукобу, напомиње се у тексту, велика количина капитала ће почети да се одлива из Русије и Европе, а један његов део ће недвосмислено стићи у САД, што ће у одређеном степену на неко време ублажити америчку дужничку кризу.
Аутор додаје да, чак и ако Европа дубоко заглиби у кризу и суочи се с великим проблемима с економијом и заштитом животног стандарда становништва, САД неће претрпети велике губитке.
„На крају крајева, главна канцеларија не удара сама по себи. Све што је потребно да учини јесте да изрази бригу и саосећање“, ироничан је аутор текста.
Ако се сукоб сагледа из тог угла, постаје јасно да иза њега стоји безумна Америка. Русију је приморала да се штити, од Украјине тражи немогуће, НАТО је такође увукла у ту игру.
Да ли ће Русија издржати притисак?
Чини се да је ситуација врло сложена, али с доласком зиме за Кремљ би могао да наступи преломни тренутак.
Европске земље су се сада суочиле с озбиљним недостатком енергије. Многи обични људи немају могућност да загреју своје домове. Њихове владе су упорне у борби против Русије, без обзира на патње људи, што може довести до распламсавања народног незадовољства у региону. Армија ЕУ на крају неће бити у Украјини, него ће бити приморана да се носи с унутрашњом „револуцијом“.
Истовремено, Русија сама обезбеђује своју војну силу, а наоружање које користи погодно је за операцију у разним временским условима и на разним теренима.
Високотехнолошко наоружање које Запад испоручује Украјини неће успети да се супротстави хладној зими, као што се већ десило с немачком војном техником у Другом светском рату. Када стигну мразеви, тек ће се видети колико ће коштати војна помоћ Запада.
Током зиме ће поскупети ионако скупа линија снабдевања Украјине и, према проценама, постојећој суми транспортних трошкова Запад ће на крају морати да дода још једну нулу. Истовремено, Русија има готово неисцрпне ресурсе као што су угаљ, нафта, дрво и руде. Теоријски, Москва неће имати никакве тешкоће у испорукама материјално-техничких и војних материјала.
Да ли ће Американци успети да се консолидују и да савладају тешкоће – за сада је велико питање. Савезници који су под сталним притиском САД неизбежно ће направити свеснији избор када се суоче с проблемима, сматра аутор.
Како се продубљује сукоб Русије и Украјине, тако антиамерички и антихегемонистички табор у међународној заједници постаје уједињенији. Све више земаља постаје свесно да САД најбоље од свега умеју да наносе штету својим савезницима ради постизања сопствених интереса, закључује аутор.