Он је појаснио да су тренутно актуелне разне противуречне информације. У најсиромашније земље, о којима се јако бринуо генерални секретар Уједињених нација, се испоручује од пет до седам одсто житарица, а у земље ЕУ иде половина.
„Европске земље су дале следеће објашњење: кажу, да добијамо већину украјинских житарица, али онда се то жито развози по свету, укључујући и у најсиромашније земље. Волео бих да имам јаснију слику, па смо тражили од Секретаријата УН, који се бави овом операцијом и који има све податке, да достави статистику о кретању житарица до крајњег корисника“, истакао је Лавров.
Он је навео да то није само знатижеља, јер од информације која се добије зависи корекција даљих акција на тему прехрамбеног производа.
Други део споразума, у коме је реч о испорукама руских производа и ђубрива на светско тржиште, се практично и не рализује, додао је Лавров.
Он је подвукао да су потребна јасна правна изузећа од санкција за руске компаније, као и гаранције да руски бродови слободно улазе у европске луке, као и страни бродови у руске луке. Сви ови фактори утичу на слободан извоз руских житарица.
Министар иностраних послова Русије је додао, да су један од кључних проблема санкције, које су уведене против „Росељхозбанке“, која је основна финансијска институција која опслужује испоруке ђубрива и житарица на светска тржишта.
„Много има посла. Споразум истиче у новембру. И полазимо од тога да ће се, пре него што се размотри његово продужење, сва наведена питања решити на задовољавајући начин“, закључио је Лавров.
У Истанбулу су 22. јула потписани споразуми о укидању ограничења испоруке руских прехрамбених производа и сарадњи Русије у извозу украјинског жита. Споразум су потписали представници Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација.
Путин је, међутим, почетком септембра указао на то да Запад већину украјинског жита извози у своје државе, уместо у земље Африке, којима је оно неопходно.