Како појашњава, такве правне процедуре могу бити изазване антируском реториком појединих земаља.
„Ако говоримо о балтичким земљама, када су почели да руше споменике нашим војницима, споменике у част Великог отаџбинског рата, говорећи да им је све то страно, да су све то градили Руси, онда се поставља питање: а фабрике, друге зграде, објекте културног наслеђа које су изградили Руси? Да ли и њих треба срушити?“, упитала је Журова.
Како додаје, Русија би могла да предузме реципрочне мере као одговор на такву политику.
„Да, могуће је да уколико су они (закупци из 'непријатељских земаља' у Русији) имали право закупа, онда има смисла да се с њима раскине споразум о закупу – можда за те исте амбасаде“, истакла је она за радио-станицу „Говорит Москва“.
Странци, према речима Журове, сматрају право својине „светим“, али се сами не придржавају тог принципа.
Раније је саопштено да је заменик градоначелника Вилњуса Владас Бенкускас изјавио да недовршена зграда, мултифункционални културни и друштвени центар „Московска кућа“ у литванској престоници треба да буде срушен као „нелегална градња и потенцијална шпијунска тачка“.