Да је имао више среће Стан Вавринка још би више задавао главобоље Новаку Ђоковићу, Рафаелу Надалу и Роџеру Федереру. Швајцарац који је растао са генерацијом „велике тројке“ тежим путем је долазио до сваког успеха и зато је свака његова победа још више добијала на значају.
Две године узастопно Вавринка је Новаку Ђоковићу „крао“ Гренд слем трофеје. Најпре су се срели 2015. године у финалу Ролан Гароса, када је упечатљивим једноручним бекхендом Вавринка оставио Новака на једном сету и освојио титулу.
Наредне године поново је Новакова „ноћна мора“ наступила у финалу. Битка је још једном припала маестралном Швајцарцу. У богатој каријери саплео је и Рафаела Надала у финалу Аустралијан Опена када је после борбе у четири сета подигао први Гренд слем трофеј у каријери.
Тешко је да ће се играч калибра попут Вавринкиног појавити на туру и зато је сада право време да се ужива у његовом тенису.
После паузе од годину дана и операције стопала, Стaн се вратио на терен иако је знао дa више не може да пружи ни половину онога што је пружао претходних година, међутим храброст и истрајност красиле су га одувек.
Чекали су навијачи све до септембра да виде делић старог Вавринке, а онда је стигао турнир у Мецу где је у стилу млађег Стaна, чудесни Швајцарац савладао Данила Медведева. Морао је да преда полуфинале Алексaндру Бублику, али је показао да је он тениски уникат кога не занима да ли је са друге стране мреже представник „велике тројке“ или талентовани тенисер млађе генерације.
Симболично је Вавринка одлучио да игра турнир у родној Швајцарској у Базелу где је већ на старту добио тежак задатак јер је за противника имао Каспера Руда, трећег тенисера света.
А онда је Базел устао! Вавринка је за мање од сат и по времена изрешетао једноручним бекехдном Норвежанина и пласирао се у друго коло турнира.
Сувишно је говорити о прецизности Стенових удараца, о агресивним лоптицама и снажним бекхендима од којег се јеже сви могући противници.
Операције, повреде, трофеји, падови, устајања, све је стало тог дана у Базелу у сузе Стена Вавринке које су исто време биле радоснице и сузе жалости јер зна да свему мора да дође крај.
Славио је Базел победу као титулу, Стен је плакао, а онда се емотивно и обратио.
„Посебно је, присутно је много емоција, швајцарски навијачи увек су били дивни према мени. И тешко ми је да играм, увек сам нервозан када излазим на терен јер толико желим да се покажем у најбољем светлу“, описао је Швајцарац како се осећа после пласмана у друго коло.
Победио је већ Стан, без обзира на то шта уради у мечу против Брендона Накашиме. Победити себе у тренуцима када издаје тело и вратити се на пут старе славе са све осмехом и победничким духом у 37. години је највећа ствар коју један спортиста може да направи у каријери.
Вавринка је херој, али није једини херој који је ове недеље задивио свет. Баш као што су Стана повреде спречиле да се још више наметне Новаку, Роџеру и Рафи, тако су Доминика Тима, аустријског тенисера, такође повреде спречиле да се више наметне тенисерима млађе генерације Данилу Медведеву, Саши Звереву, Стефаносу Циципасу.
Тим је као и Вавринка достигао да буде трећи рекет света, а онда је прошле године због повреде зглоба морао да се повуче са терена на који се није враћао девет месеци.
Повратак је заказао за април када се играо турнир у Београду, а тада га је српска престоница дочекала као домаћег тенисера. Није ни чудо, Тим је један до најтелтованијих тенисера света и гледати његове ударце уживо је права част.
Срби су навијали као да је на терену Новак Ђоковић, али Аустријанац није имао снаге и добио је тежак шамар реалности који је наговештавао тежак повратак.
Тенисер који је 2020. године освојио УС Опен, наследик Роџеровог и Вавринкиног једноручног бекхенда после остварења сна наставио је да сања о повратку на терен уместо о новим трофеја.
Од почетка сезоне 2022. године повратак је морао да иде постепено, толико полако да је Тим играо и челенџере.
Гренд слем шампион није успео да освоји ни челенџер трофеј, али нада се није гасила ни код тенисера ни код навијача.
„Прешaо је дуг пут од повреде, али ми потпуно верујемо у процес. У року од неколико месеци два пута је повредио зглоб, од чега је први пут у јуну прошле године. Тада смо радили много на фитнесу, до децембра је био прилично спреман“, рекао је Џез Грин, Тимов тренер.
Вера у процес исплатила се коначно када је стигла јесен. На турнирима 250 серије у Гијону и Антверпену Тим је стигао до полуфинала и била је то одлична увертира пред турнир у родној Аустрији.
Домаћи херој у првом колу турнира у Бечу борио се пуна три сата! Изгубио је глатко први сет од Томија Паула, а онда је чупао сваки атом снаге из себе и направио преокрет после два напета и тешка тај-брејка.
Нема сумње, Тим се вратио на фантастичан начин и поново је онај стари! Аустријанац има 29 година и нема намеру да одустане, а коначно је враћен и осмех на лице које поново гледа ка тениском врху.
Није их дуго било, али нико није смео да отпише двојицу великана. Поново почиње представа краљева једноручних бекхенда.