Према његовим речима, висока волатилност која је примећена протекле деценије сада је постала неограничена. Трендови који су постојали раније и они који се могу изненада појавити, сваки делује самостално, потпуно рушећи темеље права, нагласио је Сечин.
Он је приметио да увођење горње границе цена угљоводоника задире у основе тржишта и суверенитета и уводи принцип „правих“ и „погрешних“ земаља.
„У суштини, увођење горње границе (цене угљоводоника) је атак не само на основе тржишта, већ и на основе суверенитета. Односно, идеја се заправо заснива на томе да се укину суверена права земаља на сопствене ресурсе, јер су ‘правим’ земљама, којима недостају ресурси, потребнији од ‘погрешних’. Наравно, на саме Сједињене Америчке Државе не тичу се никаква ограничења“, сматра он.
Европа ─ жртва америчке политике
Према његовим речима, брзина којом се у Европској унији реализују америчке апсурдне идеје је невероватна, а други пример је горња граница на цену угљоводоника.
Према његовим речима, одустајање од руских угљоводоника и недостатак инвестиција у енергетски сектор доводе до несташице енергетских ресурса и повећања цена за њих, а подстиче инфлација у целом свету.
„Истовремено, водеће европске енергетске компаније, упркос енергетској кризи која је избила у региону, настављају да смањују инвестиције у нафтну индустрију под притиском климатске политике“, објаснио је Сечин.
Он је додао да је притисак америчких санкција на енергетско тржиште достигао врхунац.
„Енергетско тржиште – најјаснија илустрација овога је притисак санкција који је достигао кулминацију, а који се сада претворио у субверзивне активности – у оно што се десило са европским гасним транспортним системом – ‘Северним током’“, објаснио је он.
Европа, која је изгубила свој субјективитет, постала је главна жртва америчке политике, изгубила је прилику да диверзификује снабдевање енергентима, уверен је Сечин.
„Резултат тога је одлив капитала и индустријских предузећа која преусмеравају своје активности у Сједињене Америчке Државе, где су услови пожељнији“, рекао је он.
Многе државе настоје да очувају свој суверенитет и одбијају да плаћају у доларима. Овај процес је покренут и неповратан је, навео је Сечин.
„Централне банке у Азији и на Блиском истоку стварају билатералне девизне своп линије са намером да ојачају сопствене финансијске системе и смање ризике зависности од долара, услед произвољне заплене рачуна, трансакција, фондова и девизних и златних резерви. Видимо тежње држава које желе да очувају свој суверенитет, да одустану од обрачуна у доларима. Овај процес је покренут и неповратан је“, нагласио је он.
Узрок енергетске кризе
Према његовим речима, разлог за енергетску кризу у земљама Европске уније данас нису догађаји у Украјини нити пандемија вируса корона.
„Извори актуелне вештачки створене енергетске кризе нису у дешавањима у Украјини нити у пандемији, већ у колосалном недовољном улагању у индустрију, чији је један од разлога неодговорна и авантуристичка политика убрзаног ‘зеленог’ преласка. И у антируским санкцијама као моћном додатном катализатору енергетске кризе и инфлације уопште“, нагласио је он.
Он је додао и да је идеја да се Русија „одсече“ из светске привреде апсурдна и илузорна.
„Обим и улога руске економије у глобалној подели рада традиционално су потцењени. Оно што се јавно говори, да је допринос Русије светском БДП-у само 2 одсто – представља мит. Ако се рачуна паритет куповне моћи, то је већ 4-5 одсто. Ако се узме у обзир улога услуга у економијама развијених земаља – до 70 одсто БДП-а САД... Услуге су корисна ствар, али не када немате енергенте и храну. Удео Русије у испорукама основних сировина је до 15 одсто“, прецизирао је он.
Сечин је нагласио да је стабилност руске економије обезбеђена чињеницом да она „поуздано стоји на земљи“, ослањајући се на довољност основних ресурса.
Превирања на пољу енергетике – смрт петродолара и најављено прикључење Саудијске Арабије БРИКС-у – били су теме емисије „Нови Спутњик поредак“: