Доктор историјских наука и светски признати стручњак за међународне односе и геополитику Наталија Нарочницка у Београд је допутовала поводом пријема у Српску академију наука и уметности, у којој ће у уторак одржати приступну беседу.
На Сајму књига у Београду говорила је на скупу на тему „Глобални изазови нашег времена и Русија“. Према њеним речима, сукоб чији смо сведоци није само војни или економски, него, пре свега, сукоб духа.
„У НАТО-у и Сједињеним Америчким Државама сукоб против Русије називају егзистенцијалним, јер је то питање различитих концепција развоја човечанства. Руски одговор је алтернатива западном постмодернизму, ми чувамо традиционалне вредности. Још и пре догађаја у вези с Кримом, Русија је проглашена јеретиком, јер се усудила да се успротиви уништавању породице, ономе што се означава као родитељ 1 и родитељ 2. А како се томе не успротивити, на томе се од библијских времена градило човечанство? Русија се успротивила изједначавању греха и доброте, морала и антиморала. Још тада смо писали да се слобода савести на Западу, за коју су се залагали велики борци за слободу, претворила у - слободу од савести. Никаква слобода савести и демократија немају права да дозвољавају некоме да гази све светиње које су важне за друге људе. Све појаве девијација постоје још од библијских времена, све је у Библији описано, све, али никада грех није као победник дефиловао улицама проглашавајући себе нормом. Против тога устајемо. Ми никога не вучемо у средњевековље попут исламских радикала. Идемо напред, али чувамо вредности које су саздалe велику европску културу. Она је такође наша, хришћанска. Тамо су част, дужност, љубав, вера, отаџбина - изнад живота, управо је због тога човек и створио велике државе и уздигао се изнад природе. Све то заједно чини овај сукоб веома озбиљним. И ми то, у целини, тумачимо као трећи светски рат, с тим што се тај рат води употребом другачијих метода. То је хибридни рат, рат идеологија, то је рат погледа на свет, рат информациони. И на бојном пољу је тај рат, такође, озбиљан, али Запад га води туђим рукама“, каже руска историчарка у разговору за Спутњик.
Да ли ће тај рат остати хибридни? Треба ли да се плашимо могућности војног ширења сукоба?
О том питању се управо сада расправља и на Западу. Ствар је у томе што је филозофија постмодернизма довела до тога да човек Западне Европе није спреман да се бори ни за шта, он чак и не разуме због чега би желео да ратује, за шта се то НАТО бори. Русија није претња Западној Европи, она се не спрема ни за какву инвазију. Она просто захтева да је третирају равноправно, да може да учествује у разматрању светских проблема са својим вредностима. И она је за то да свет буде праведан, да се у њему поштују све цивилизације. Запад жели да наметне један магистрални пут. Ипак, док је пре 200, па чак и пре сто година Запад био веома привлачан (и руска интелигенција је такође пала на колена пред Ђокондиним осмехом, пред сјајем Декартове логике), шта је данас тамо остало од тога? Родитељ број један и родитељ број два?
Руска историчарка Наталија Нарочницка
© Sputnik
Како је дошло до тог духовног пада велике европске културе?
То се догађало постепено, само је сада постало очигледно. О антихришћанским постулатима се сада отворено говори и тежи се постхришћанском друштву. А ми не желимо да будемо постхришћани. Желимо да идемо у будућност, али с вером. То је јасна граница. Добро, зло и умеће човека да разликује добро и зло. Ако је слобода безгранична, шта је онда неслобода? Нема у филозофији ничега што нема граница, што нема одређења, јер се онда све потпуно раствара. И то отуђивање од свих великих идеја, од националних традиција довело је до заласка Европе. Човек је грађанин света! Тамо где је добро, ту је и Отаџбина. За руског човека добро је тамо где је Отаџбина, чак и када није баш сасвим добро. Мислим да је тако и код Срба. Ми пружамо ту врсту отпора.
Схватили смо да су нас извртели око прста, да смо били опојени новим горбачовским мишљењем, а цео свет, посебно Запад, узео је све што смо ми неразумно давали. Приближили су се нашим границама, били смо у опасности да изгубимо контролу над сопственим ресурсима. Нас је бог сместио на север, у тешку климу, у којој је зеленило само пет месеци, али нам је то надоместио ресурсима. Због тога ће то за нас увек бити веома важно. Захваљујући томе смо сами себи довољни. Санкције су више штете донеле Европи, Западу. И сада већ сви експерти, не само мог погледа на свет, признају да је Западна Европа у протеклих 30 година изгубила улогу центра с некаквом историјском иницијативом, да је добровољно предала свој суверенитет Англосаксонцима. А Англосаксонци су Европу, наравно, увек доживљавали као конкуренцију. Сада у Енглеској сви признају да маштају о распаду Европске уније и да се веома радују тој кризи. То што је Америка приморала Западну Европу да нама уведе санкције, убитачно је за немачку економију и индустрију. Европски капитал се одлива у Америку. Они су уништили Европу. Сада чак и у америчким аналитичким текстовима видим да је Немачка у критичној ситуацији, јер се завршава њена улога индустријске радионице Европе. Све ово време је у томе била њена снага, а како се испоставило, сва та снага се држала на Русима.
Америци не одговара да Немачка и Русија буду у добрим односима.
Пре Бизмаркове Немачке, главни конкурент Великој Британији, односно Енглеској, била је Француска. То супарништво је трајало 300 година. Чим се образовало огромно и моћно германско царство на челу с кајзером, главни супарник Енглеској постала је Немачка. Отуда је она почела да подржава Француску против Немачке. Ето, још од тог тренутка за Англосаксонце представљају кошмар добри односи двеју главних држава на Евроазијском континенту – Немачке и Русије. Какав је био ужас у британским круговима када су на конференцији у Ђенови 1920. два изрода – Совјетска Русија и Вајмарска Немачка закључиле Рапаљски споразум.
Постоји још један проблем, а то је што обичан човек у Европи верује да је цивилизација – Запад. На пример, кажу да је цео свет увео санкције Русији и да је против њених дејстава у Украјини. А шта је с Кином, шта је с Индијом, с Африком, Латинском Америком?
Неко је код нас недавно направио мапу на којој је цео свет нестао и на њој су само Америка, Канада, Западна Европа, Јапан, Аустралија, а остатак земаљске кугле је празан. То се код њих назива „цео свет“, а остале четири петине светског становништва се не рачунају. Не могу да кажем да тај остатак света отворено подржава Русију, али с интересовањем и надом гледа на тај отпор. Не треба заборавити да се након рата, већ 80 година, широм света развија финансијска хоботница која је практично замрсила све финансије. И око тога се, поред осталог, води борба. И због тога земље нису слободне у свом избору и на њих се врши притисак. Не могу да се изјасне, јер ће им бити отказани кредити и остало. Али, ипак, то су четири петине становништва. А то је неколико милијарди против једне милијарде на Западу, које не желе да буду под диктатом САД.
Доктор историјских наука и светски признати стручњак за међународне односе и геополитику Наталија Нарочницка и новинарка Спутњика Валентина Булатовић
Председник Русије Владимир Путин је пре неколико дана рекао да нам предстоји врло тешка и озбиљна деценија, можда и најтежа од периода Другог светског рата. Како Ви тумачите његове речи?
Мислим да је то чињеница. У сваком случају, биће болно то преобликовање светског система, оно се неће десити моментално. Запад се грчевито труди да задржи своју доминацију. Амерички званичници су отворено рекли за шта им је крива Русија. Речено је просто да се заједно с Кином усудила да изазива. А какав је то изазов? Не за њихову безбедност, него за доминацију. Ми смо криви због тога што просто не признајемо ту доминацију.
Ја пишем о томе да је будућност у Европској унији за Словене врло незавидна, јер чак и аутохтоне нације губе свој идентитет. То је судбина мртвог експоната у етнографском музеју Европе. А свој идентитет ће прве изгубити мале нације. Русија је раширених руку кренула на Запад после Горбачова. И шта су урадили с Русијом? Обманули је у свему. Шта Срби, Бугари мисле, да их неће обманути? Нас су обманули у свему, разрушени су сви споразуми, писмени, усмени, све, све, опљачкали су нас отворено, као пирати, као шумски разбојници. А шта ће тек бити с мање јаким субјектима? Да ли ће поступити другачије? Чини ми се да је наивно мислити тако.
Ситуација у којој се Србија налази данас, када је реч о притисцима Запада да уведе санкције Русији није нимало једноставна, а ту су и стални притисци у вези с Косовом. Како Ви оцењујете ту ситуацију, постоји ли излаз у којем бисмо могли истински да заштитимо своје интересе?
Судбина је на таквом месту. Ту је цела Вардарска и Моравска долина и Косово. То су једини копнени путеви из Западне Европе ка Солуну. Тако је било и у Првом светском рату. Тај фронт је два пута био веома важан, када је постојала опасност да се он затвори. И на таквом месту је иначе веома сложен задатак да се води независна спољна политика, готово да је немогуће. Ја то веома добро разумем, али потребно је узети у обзир све про и контра. Не могу ништа да саветујем, то би било нетактично, али своје мишљење сам рекла. Ништа Србија неће добити у Европској унији. Ако су опљачкали Русију и готово је довели до тога да постане само извор сировина, одневши јој чак контролу над енергентима, над гасоводима, одузевши инострану имовину... Све су то урадили. Зар ће бити церемонијални са Србијом?