Предлог је дошао од Аргира Параликидиса, мештанина Черномена (Орменио) у округу Еврос (грчко име реке Марице), а подржавају га монаси светогорског манастира Симонопетра.
Ова најава чула се недавно током служења помена погинулим у Маричкој бици (Бој код Черномена) у парохијском храму Светог Георгија у Орменију, а обелоданио ју је главни секретар Свештене заједнице Свете Горе, отац Козма Симонопетрида, који је том приликом одржао и предавање „Јован Угљеша мученик Орменија“. Он је подсетио да је деспот Јован Угљеша, брат српског краља Вукашина Мрњавчевића био на челу Серске државе од 1365. године до смрти у Маричкој бици 1371, као и да је погинуо покушавајући да са братом осујети продор Турака у Европу.
„И поред тога што се не ради о неком грчком јунаку царске породице, и поред тога што је у Србији готово заборављен, не престаје да буди узвишене осећаје становника области којом је владао“, истакао је отац Козма у епилогу предавања.
Зато, по његовим речима, не чуди што је иницијатива за канонизацију Јована Угљеше потекла од житеља Черномена, и то, како каже, јесте доказ о његовој светости. Додао је и да код монаха Симонопетре постоји велика увереност светости Јованове.
„Постоје и историјски докази о његовом светитељству: успешно владање и залечење раскола између цркава, наднационална политика, даривање Свете Горе и грађење манастира, поштовање према црквеној јерархији и према монасима, његов мученички етос. Снажно је, зато, уверење нас монаха Симонопетре да је дошао час да се потврди већ постојећа реалност светости Јована Угљеше и да овај чин неће закаснити већ да ће се ускоро монаси Симонопетре уместо помена, молитвено обраћати Јовану Угљеши као светитељу за своје спасење“, навео је монах Козма.
Он је говорио и о изузетној личности, духовности, мученичком етосу и богољубљу Јована Угљеше, као и о његовом многоструком доприносу Грчкој цркви и држави, али и Светој Гори. Говорио је о његовом пореклу из Херцеговине, браку са Јеленом (монашко име Јефимија, која је извезла „Похвалу кнезу Лазару“) и прераној смрт њиховог сина Угљеше Деспотовића, који је имао само четири године. Подсетио је и да је сахрањен у гробници саборног хиландарског храма где су били и земни остаци његовог деде, пишу Новости.
Додао је и да Угљешино доброчинство за Свету Гору није остало само на изградњи Симонопетре, јер су значајни и његови дарови манастирима Хиландару и Светом Пантелејмону.
„Јован Угљеша је у областима у којима је владао успео да успостави и хармоничан суживот бројнијег грчког становништва са српским живљем и да отклони проблеме који се обично јављају“, закључио је монах Козма.
У јесен 1365, Јован Угљеша је примио власт над Серском облашћу и добио титулу деспота, наслеђујући Јелену, удовицу цара Душана Силног, која се замонашила под именом Јелисавета.
„Најзначајније дело шестогодишње владавине Јована Угљеше, све до смрти у Маричкој бици, јесте његов први покушај да помири Српску цркву са Васељенском патријаршијом после раскола који је настао у време владавине цара Душана. У документу који је издао у марту 1368. Јован без устезања изражава спремност да оконча раскол. Премда је био на власти само шест година, оставио је велики траг у историји области којом је владао као прототип благочестивог, верника, ујединитеља и мудрог прозорљивог владара“, казао је монах Козма.