Европа за три, четири године више никоме неће бити занимљива

Он за Спутњик каже да је такав развој ситуације већ сада сасвим јасан. Томе у прилог говоре најновији подаци према којима је вредност робне размене Русије и Кине у три квартала ове године, порасла за трећину у односу на исти прошле године и износи непуних 137 милијарди долара. Према подацима Царинске управе Кине, кинески извоз био је 52, 2 милијарде долара, што је 10,3 одсто више него у истом периоду прошле године. Руске испоруке у Кину истовремено су порасле 51,6 одсто, достигавши непуних 84 милијарди долара.

Ако руска роба не може на запад, може на исток. Москва је већ почела да по повољној цени преусмерава део своје нафте у Азију повећавајући извоз у Индију и Кину. Њујоршка агенција Блумберг ових дана пише да би Русија брзо могла да пронађе нова тржишта за половину нафте на коју је Европска унија увела ембарго. Купце би, по оцени аналитичке компаније Кплер, могла да нађе у Индонезији, Пакистану, Бразилу, Јужној Африци, Шри Ланки и бројним земљама Блиског Истока.

„Европа је дижући тај зид према Русији њу практично присилила да налази решења на већем тржишту. Једна Индија, једна Кина, то су 2,5 милијарде људи. То су врло развијене економије. Ако пратите паритет куповне моћи, онда је кинеска прва на свету, па долази америчка, па индијска. Дакле индијска ће за коју годину бити друга економија на свету“, истиче Бушатлија.

Може, каже он, у политици и да буде размимоилажења, али када је економија у питању ту Русија има добре тржишне односе и са Блиским и са Далеким истоком јер је сарадња базирана на економском интересу. То, како додаје, схватају и Арапи на Блиском истоку који се све више окреће Русији, увидевши да њихова нафта на тржишту вреди више од ниске цене коју су Американци политички држали да би угрозили Русију и уједно сами долазили до јефтиније сировине.

На питање шта нам говори податак да је у првој половини године шест држава ЕУ повећало извоз у Русију, а 16 увоз из ње у односу на годину дана раније, Бушатлија каже да ЕУ санкције према Русији које трају још од 2014. године, нису прекинуле раније успостављене ланце.

То је, како истиче, било видљиво када су санкције ове године проширене па се испоставило да је упркос оним уведеним 2014. године немачка ауто-индустрија у Русији и даље била у потпуности присутна. Нису се повукли, просто су гледали свој интерес, каже овај консултант за страна улагања.

Економија је таква, додаје он. Држава мора да буде сервис економије, а ако то није, онда та економија почне да се понаша на своју руку, истиче наш саговорник.

У прилог томе, напомиње да су Јапанци, који увозе око осам одсто руског гаса, одустали од било каквих санкција у енергетици. Иако од Руса купују само осам одсто, рекли су да нема говора да то замене, јер је тешко заменити и тих осам одсто. А камоли оних 40 одсто које је Европа набављала у Русији и после пола године схватила да алтернативу није успела да нађе.

По оцени Бушатлије, санкцијама из 2014. Европа је Русији помогла да развије и оно што нису имали, па је тако од увозника житарица за три године постала њихов највећи извозника на свету. Сада је она далеко више потребна другима, нарочито развијеним земљама, него што су те развијене земље потребне њима, додаје он.

На то указује и податак да је трговинска размена између Русије и Америке сада повећана, као што је то био случај и 2014. године када су управо Американци инсистирали на увођењу санкција Русији.

На питање хоће ли Русија остати окренута истоку и када се садашња ситуација у једном тренутку смири, Бушатлија нема никакву сумњу да ће тај тренд бити настављен.

„То је потпуно јасно јер је то важније тржиште него Европа“, уверен је наш саговорник.