Европљани као птице селице: Селе се на југ током зиме - тако „уживају“ у санкцијама Русији

После увођења самоубилачких санкција Русији и „минарања“ гасних аранжмана са Москвом, широм Европе је постало јефтиније провести дан у некој осунчаној земљи на југу, него платити струју и гас у свом стану. Ту калкулацију извели су чак и званичници у Великој Британији.

Рачуница постоји, просечни трошак грејања биће око 20 фунти дневно. Туристичке агенције већ рекламирају понуду за јужније дестинације које укључују и авио-карте, а дневни трошак у хотелу на сунцу је од 20 до 25 фунти по дану.

У игри су Канарска острва, југ Шпаније и Грчка, чији је мудри министар туризма још током летње сезоне позвао туристе са севера Европе, да се ове зиме греју на Егеју. Грчка влада сада покреће и кампању у целој Европи вредну неколико милиона евра са слоганом "Желиш ли поново да осетиш 20? Грчка је право место за то".

Грејање на сунцу понудиће и Хрватска, али ће и црногорска туристичка привреда осмислити понуду како би привукла нову категорију путника која је већ крштена именом „енергетски туристи“.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић за Спутњик каже да поједине земље имају могућност да дају овакву понуду, пре свега због броја сунчаних дана, те да највише шансе да зараде у енергетској кризи имају земље које имају излаз на море. Међутим, профит ће пре свега зависити од добрих авио веза.

"Прво је питање да ли ће се наставити чартер летови који се обично прекидају крајем летње сезоне, да ли ће нискобуџетене компаније у томе видети своју шансу и појавити се на тим дестинацијама. У суштини, верујем да ће посла бити, али не можемо сада да проценимо у којој мери. Биће занимљиво, Грци се надају да неће морати да греју, рачунају на југ испод Пелопонеза и око Атине, на острва, а имају их неколико почев од Крита, Родоса, Самоса. Дубоко су у Медитерану, имају климу врло сличну Кипру, надају се да им неће требати неко посебно грејање", каже Сеничић.

Србија има већу енергетску стабилност од свих наведених земаља, да ли она може да развија енергетски туризам, да ли о томе размишлља и шта би у том случају могла да буде наша шанса?

Наш саговорник каже да до сада у Србији нико није размишљао о "енергетским туристима", с обзиром да наша земља има умерену, али ипак континеталну климу. Нисмо сигурни да ли можемо да будемо конкурентни поменутим земљама, иако Србија има чиме да их греје, треба бити објективан и упитати се шта заиста наша земља може да понуди странцима током зимске сезоне.

"Објективно говорећи, није овде реч само о грејању, у свим поменутим медитеранским земљама време проводите на сунцу, већи део зиме. На Канарским острвима, генерално у Шпанији, Грчкој, у делу Турске, делимично чак и у Хрватској, иако она и Црна Гора немају тако добру климу. Понудити неком да уместо на сунцу проводи време у топлом апартману, нисам сигуран колико је то конкурентно", каже Сеничић.

Шта је са онима којима сунце и море нису пресудни, који желе да виде нову земљу, пределе или једноставно воле зиму у планини, да ли Србија има понуду за њих? Наш саговорник каже да Србија гостима са севера може да понуди своје планине, али треба имати у виду да се капацитети добро пуне домаћим и туристима из региона, а питање је и колико су цене прихватљиве.

Општа је оцена, бојазан, да ће криза потрајати, а наша земља има велики адут, вид туризма који странци обожавају, сеоски. Сеничић каже да сам смештај има одличне услове, имамо много нових сеоских домаћинстава уређених током ковид кризе, па чак и целих насеља, а најбољи пример је Горњи Милановац. Али у зимском периоду имамо други проблем.

Сеничић додаје да би се о овој понуди ипак могло размишљати, јер у појединим деловима Европе, на северу, зима траје дуже. Србија нуди страним туристима програме који су јединствени, између осталог, да са домаћинима праве зимницу, а странци обожавају овакве активности, воле активни одмор.

Дакле, перспектива постоји, али о њој треба озбиљно размишљати и радити плански, посебно уколико желимо да доведемо госте на зимски одмор, односно да, уместо да се смрзавају код куће, новац потроше на одмор и задовољство. Пре свега треба размишљати како та подручја повезати са главним саобраћајницама.

Он ипак додаје да не треба много да жалимо што нећемо угрејати туристе са севера, Србија свакако има најаве добре сезоне у децембру, јануару и фебруару, странци из неколико земаља су већ букирали смештај. Пре свих гости из Турске, повећан је број летова, очекује се огроман број гостију, готово исти као током летње сезоне.

"Очигледно смо отворили неколико нових тржишта, турско и изреалско, па и руско, из тих земаља долази велики број туриста, имамо јако добре резултате. Наша шанса су у овом тренутку пролазни туристи, дочек Нове године, зимска сезона би могла да буде јако добра, управо због наше стабилности са енергентима. Пола Европе још не зна да ли ће уопште радити зимску сезону, баш из тог разлога, немају довољно струје, немају гаса. У проблему је цела западна Европа - Аустријанци, Немци, Италијани, Французи, сви су још увек сумњичави према томе како ће изгледати зимска сезона", закључује Сеничић.