СРБИЈА

Као у лошем вицу: Косово би у ЕУ, а где су европски стандарди

Рећи да Приштина може да задовољи европске критеријуме личи на саркастичну изјаву или на неки лош виц, или je можда покушај председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да испадне духовита, мишљење је Александра Гајића поводом најаве да ће тзв. Косово аплицирати за пријем у ЕУ.
Sputnik
Косово се спрема да аплицира за пријем у Европску унију и у том правцу подршку је добило и од председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је изјавила „да без Косова ЕУ није потпуна“.

Лоша шала

Чињеница да се за чланство у ЕУ морају испунити озбиљни стандарди изгледа да у случају Приштине не важи, јер тешко да неко може да каже да на тзв. Косову постоје стабилна демократска власт, владавина права, слобода и функционалне институције, поштовање мањина, као и да нема организованог криминала и корупције.
Који су то стандарди који су „препознати“ а по којима Приштина има предиспозиције да аплицира а камоли постане део ЕУ? Да не помињемо да Косово по међународном праву уопште и није држава…
Александар Гајић, из Института за европске студије на све ово гледа као на једну „шалу“.
„Територија Косова је спорна као и њен субјективитет, односно она је део Србије по Резолуцији 1244 УН СБ и њихово политичко проглашење независности које су признале неке чланице ЕУ и света је супротно Резолуцији Уједињених нација. Та територија и власт су упитни, тако да има спорни легитимитет и субјективитет у смислу државности. Они не контролишу ту територију то је протекторат, немају буџет, војне снаге, дакле ништа што би их квалификовало за државу,“ објашњава Гајић.

Ни „С“ од стандарда

С друге стране, за чланство у ЕУ дефинитивно постоје копенхашки критеријуми који су, подсећа Гајић, успостављени још 1993. године. Он додаје да се ти критеријуми деле у неколико група као што су успостављање политичких права, стабилност институција, поштовање и права мањина итд, а све то тзв Косово не испуњава.
„Косово од свега овога ништа не испуњава, а нарочито не ове основне политичке критеријуме који су везани за демократски систем владавине, поштовање љуских права а поготову права становништва које је у бројчаном смислу мање пре свега мислим на Србе,“ напомиње он.
Како каже, нико нормалан не може на озбиљан начин да схвати апликацију Косова за ЕУ с обзиром да тамошње власти не задовољавају ни основне критеријуме и стандарде ЕУ.
„Срби немају безбедност ни слободу кретања, сада са овом помпом око таблица чак ни колективну а камоли индивидуалну. Немају чак ни оно што им је ЕУ гарантовала Бриселским споразумом - а то је ЗСО. Тамо цвета корупција, тамо још увек постоје фисови (кланови) где се по том племенском критеријуму одлучује,“ истиче наш саговорник.

Угрожени и српски верски објекти

Гајић напомиње да они само формално имају вишепартијски систем и нека заратована места у институцијама за мањине али ко год је отишао и видео српске енклаве, зна да се људска права не поштују.
„Знамо ситуацију да српске верске објекте обезбеђује међународна војна мисија, па Приштина покушава да узурпира власништво СПЦ-а као што је случај са Високим Дечанима којима не желе да врате имовину иако је то њихов суд пресудио. Да не говоримо о покушајима да српске верске објекте присвоје тако да ни по том питању не би могло да се говори да Приштина поштује бар овај сегмент,“ додаје он.
Он подсећа да Србима као мањинској заједници није омогућен организован повратак расељених, нити повраћај одузете имовине, гласање на изборима који је расписала држава Србија. Кључне бриге косовских Срба су политичка нестабилност, миграције, безбедност и корупција.
„О косовској привреди не треба ни говорити с обзиром да не само да немају привреду већ влада шверц, корупција и где се из криминалних извора прибављају средства која се на неки начин касније уливају у буџет уз силне донације које добијају,“ истиче он.

Потез за унутрашњу употребу

Драгиша Мијачић, координатор Радне групе за Поглавље 35 Националног конвента у ЕУ најављено аплицирање Приштине за кандидата за ЕУ види као чисто политиканство намењено за унутрашњу употребу.
Од тога нема ништа, каже Мијачић и подсећа да пет држава ЕУ не признаје тзв Косово, као и да је Приштина далеко од испуњавања стандарда, али и да нема дијалога о нормализацији односа са Београдом.
Мијачић напомиње да је чак и процес визне либерализације за Косово на дугачком штапу.
„Они већ дуже време говоре да желе да аплицирају за чланство у ЕУ и то пре одржавању Самита европских лидера, дакле у децембру, како би се њихова апликација узела у разматрање,“ објашњава саговорник Спутњика.
Међутим, наставља Мијачић, то је више један симболични чин који је у складу са интересима њихове унутрашње политике.
„Док не буде прогреса на плану дијалога са Србијом свакако да Приштина не може да рачуна да ће јој апликација бити прихваћена, нити на озбиљнији напредак у преговорима са ЕУ,“ напомиње он.
Познато је, додаје Мијачић, да је пријем у ЕУ веома компликован процес, а поред тога потребан је и консензус свих 27 држава ЕУ по том питању.
„То укључујуе и пет држава ЕУ које не признају Косово и то у овом тренутку, а без резултата дијалога са Београдом, просто не верујем да може да се деси“, истиче Мијачић.
Наш саговорник подсећа да ЕУ има детаљан упитник за потенцијалне кандидате.
„То је дуг процес а видимо и када је у питању визна либерализација за Косово да то не тече глатко а када је у питању чланство то је заиста на дугачком штапу,“ закључује наш саговорник.
Коментар