Проверавање података на апликацији „AirVisul“ или сајту wаqi.cом постала је дневна рутина за многе у Србији, а на друштвеним мрежама редовно се деле фотографије на којима су видљиви велики бројеви, претећа црвена (или чак љубичаста) боја и иконице људи који носе маске.
Шта су тачно ове боје и бројеви, одакле апликацијама подаци, као и да ли представљају стање у реалном времену?
Индекс загађености ваздуха
Бројка која се види на апликацијама заправо представља индекс квалитета ваздуха (air quality index, AQI) и служи да податке о тренутним концентрацијама загађујућих материја у ваздуху (које се мере у микрограмима по метру кубном) „преведе“ у скалу једноставнију за разумевање којом би се оценило тренутно стање квалитета ваздуха на одређеном подручју.
Вредности на скали се могу кретати од 1 до 500, а квалитет ваздуха је подељен у шест категорија, од зелене – добре, до бордо, која је оцењена као опасна:
0-50 Зелена – добар квалитет ваздуха
51-100 Жута – умерено добар квалитет ваздуха
101-150 Наранџаста – ваздух који је нездрав за осетљиве групе
151-200 Црвена – нездрав ваздух
201-300 Љубичаста – веома нездрав ваздух
300+ Бордо – опасан ваздух
Веће вредности индекса одговарају и већој загађености ваздуха, док вредност 100 углавном представља званичну границу за одређену загађујућу материју након које се сматра да је ваздух загађен.
Објашњавање конкретних здравствених последица бисмо оставили лекарима, али рецимо да би сви требало да избегавају дужу физичку активност на отвореном када индекс почне да се приближава бројци од 150 и да из наранџасте прелази у црвену, док би они са болестима дисајних путева то требало да ураде и знатно раније.
Српска Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) користи нешто другачији индекс за оцењивање квалитета ваздуха, међутим, када се говори о загађењу најситнијим PМ2,5 честицама (које се највише прате током зиме), граничне концентрације за различите категорије су сличне.
Разлика јеу семантици. Тако бисте, на пример, при концентрацији PМ2,5 од 45µg/m3 на СЕПА апликацији прочитали да је ваздух прихватљив, док би на AirVisualu АQI индекс био 124 и означен као нездрав за осетљиве групе. Када концентрација пређе 55µg/m3, оба индекса квалитета ваздуха прелазе „у црвено“, па се према СЕПА методологији ваздух тада сматра загађеним, док АQI прелази 150 и сматра се нездравим.
Више детаља о томе како конкретне концентрације кореспондирају са категоријама квалитета ваздуха можете се видети на сајту СЕПА, као и на сајту World Air Quality index.
Одакле апликације прикупљају податке?
Подаци који се могу видети на апликацијама долазе од мерних станица које су постављене на различитим местима у градовима. Мерне станице су опремљене сензорима који мере концентрације загађујућих материја.
Апликације показују податке и са званичних мерних станица Агенције за заштиту животне средине, као и са станица које су поставили грађани у оквиру пројеката који подржавају развој грађанске науке. Последњих година је дошло до напретка на пољу ове технологије, те је сада прилично јефтино обезбедити сензоре за мерење честичног загађења и заинтересовани грађани делове могу купити преко интернета и сами саставити свој сензор.
Информација о томе ко је поставио мерну станицу са које се прате подаци доступна је на свим сајтовима и апликацијама.
На пример, у оквиру АirVisuala је потребно скроловати до дна стране и поља „contriburos“ и „data sources“, док је на wаqi.cоm податак видљив у дну правоугаоника који се прикаже након што се клике на појединачну мерну станицу. Иначе, највећи број независних сензора је део Луфтдатен мреже за праћење квалитета ваздуха.
Подаци у реалном времену
Подаци на апликацијама и сајтовима се ажурирају у готово реалном времену. Мерне станице које су део независних мрежа за мониторинг квалитета ваздуха континуирано мере податке о загађењу и аутоматски их шаљу у мрежу, док оне којима управља Агенција за заштиту животне средине на сваких сат времена објављују податке.
Међутим, АirVisula такође податке са свих станица ажурира на сваких сат времена, те је за информације о тренутном загађењу боље податке пратити на сајту wаqi.com, који аутоматски објављује податке независних мерних станица у скоро реалном времену.
Праћење квалитета ваздуха у реалном времену је корисно зато што се ситуација може знатно променити у релативно кратком временском интервалу. Такође, пожељно је да се увек на мапи потражи мерна станица која је близу места на коме се налазите јер су због близине извора загађења, као и метеоролошких и географских прилика, могућа одступања између мерних станица које се налазе у различитим деловима града, пише „Клима101“