Наведено је да су бирачи из Републике Српске поново изабрали актуелну владајућу коалицију на челу са СНСД-ом, која ће предводити Народну скупштину Републике Српске и формирати нову владу, као и да је коалиција успешна и на нивоу БиХ, будући да је освојила већину ентитетских места у Парламентарној скупштини БиХ.
Кандидат коалиције Милорад Додик изабран је за председника Републике Српске уз значајну разлику у броју гласова, а актуелни председник Српске Жељка Цвијановић изабрана је за српског члана Председништва БиХ.
У Извештају је указано је да је успех владајуће коалиције Републике Српске у одбрани Дејтонског споразума изазвао незадовољство у неким амбасадама у Сарајеву.
„Одређени чланови међународне заједнице покушали су да забију клин између грађана Републике Српске и њеног руководства и чак су подржали преурањене и неоправдане позиве на понављање бројања, и то пре него што је Централна изборна комисија (ЦИК) уопште објавила прелиминарне резултате, а на основу тврдњи о великом броју неправилности за које је накнадно утврђено да су потпуно неосноване“, наведено је у Извештају.
Оцењује се да су напори опозиције и њихових страних савезника пропали јер, као што показују изборни резултати, политика и приоритети руководства Републике Српске одражавају опредељење велике већине бирача у Републици Српској, пренео је портал РТРС.
„Грађани Републике Српске, као и њено руководство, сматрају да је очување уставне структуре БиХ кључан приоритет“, констатује се у првом поглављу Извештаја.
Наглашено је да је заједничка посматрачка мисија ОЕБС-а, Парламентарне скупштине Савјета Европе, Парламентарне скупштине НАТО-а и Европског парламента утврдила да је предизборна кампања „била у такмичарском духу, укључујући и на друштвеним мрежама, и поштоване су основне слободе удруживања, окупљања и изражавања“, као и да су посматрачи позитивно оценили процес гласања на 95 одсто од 1.785 посматраних места.
Подсећа се да је, упркос позитивној оцени ОЕБС-а да су избори у БиХ били поштени, пре него што је прво пребројавање гласова уопште завршено, ЦИК, који је под контролом СДА и опозиције у Републици Српској, наредио поновно пребројавање гласова за председника Републике Српске.
Констатује се да су се, нажалост, поједине амбасаде у Сарајеву директно уплеле у изборни процес изразивши подршку, готово одмах, поновном пребројавању гласова, а да се нису ни потрудиле да сагледају било какве стварне доказе о неправилностима током гласања.
Напомиње се да постоји много разлога за сумњу да је налог за поновно бројање резултат непримерених утицаја политике, а међународна заједница требало би да буде веома опрезна како не би била уплетена у политичку злоупотребу изборног процеса, што би представљало директну повреду члана 41 Бечке конвенције о дипломатским односима.
Указује се да је СДА незаконито преузела контролу над ЦИК-ом и од тада га злоупотребљава у политичке сврхе, да је ЦИК незаконито формиран, односно да су прекршена пословничка правила за избор чланова те комисије, зато што законом утврђен поступак јавног конкурса за избор чланова — никада није спроведен.
Додаје се да је ЦИК 27. октобра, након завршетка такозваног контролног поновног бројања, потврдио победу Милорада Додика за председника Републике Српске.
Када је реч о осталим изборним резултатима, у овом документу наведено је да су бошњачки бирачи изабрали у Председништво БиХ два политичара који су посвећени растурању Дејтонског споразума — Жељка Комшића и Дениса Бећировића.
Подсећа се да је Комшић јасно ставио до знања да Устав БиХ (Анекс четири Дејтонског споразума) жели да замени такозваним „грађанским“ уставом који би Бошњацима дао слободу да владају над осталим конститутивним народима БиХ, док је Бећировићева политичка странка СДП на сличан начин и јасно ставила до знања да је њен коначни циљ укидање Републике Српске и ФБиХ.
Наводи се и да је један од кључних механизама заштите конститутивних народа из Устава БиХ јесте увођење трочланог Председништва са циљем да се обезбеди представљање сва три конститутивна народа у БиХ — Бошњака, Срба и Хрвата и ова одредба је замишљена као заштита сваког конститутивног народа понаособ од повреде његових интереса од других народа.
Међутим, на изборима 2022. године, баш као и 2006, 2010. и 2018. године, бошњачке политичке странке безобзирно су погазиле овај принцип тако што су подстицале бошњачке бираче да гласају за хрватског члана Председништва, чиме су Хрвате лишиле могућности да изаберу свог члана Председништва БиХ.
У првом поглављу Извештаја Владе Републике Српске закључује се да сваки конститутивни народ треба да бира свог представника у Председништву, уз оцену да је изборни инжењеринг којим је Комшић изабран, а Хрвати обесправљени — циничан и нечувен.