Изградња насеља на Месецу је идеја коју човек има од кад је крочио на Земљин сателит. Ипак, ограничене залихе горива и кисеоника ограничавају људски опстанак на Месецу. Са брзим напретком истраживања Месеца, научници су открили да површина Месеца има значајне резерве угљен-диоксида и воде.
Током истраживања узорака Месечевог тла добијеног из мисије „Чанг‘е 5“ стручњаци су открили да га је могуће искористити као катализатор за претварање угљен-диоксида и воде из астронаутова тела и околине у метан и кисеоник, а овај рад је објављен у часопису „National Science Review“.
Једна од предности могло би бити и то што за обављање целог процеса нису потребни људи, већ би се могао аутоматизовати.
„Кришћење ресурса Месечевог тла на лицу места ради производње горива и кисеоника изван Земље је од виталног значаја за обављање мисија експлоатације Месеца. С обзиром на то да постоје ограничени људски ресурси на ванземаљским локацијама, предложили смо да употребимо роботски систем за обављање целог електро-каталитичког подешавања система за конверзију угљен-диоксида”, каже један од водећих аутора ове студије Јуђе Сјунг.
Месечево тло коришћено у овом истраживању обезбедила је Кинеска национална свемирска администрација, што је прво лунарно тло враћено на Земљу од мисије Совјетског Савеза ЛУНА 24 1976. године. Истраживачи су користили месечево тло као катализатор и директно натоварило бакар на месечево тло. Месечево тло је напуњено врстама бакра и коришћено за електро-каталитичку конверзију угљен-диоксида, што је показало значајну производњу метана.