Коментаришући за Спутњик писање Блумберга да чиновници из Америке и ЕУ разматрају могућност увођења санкција против Кине на основу искуства које имају приликом увођења санкција на извоз робе у Русију, као и да се сличан предлог могао чути и током формирања агенде за следећи трговински форум између САД и ЕУ који ће бити одржан почетком децембра, Гајић каже да је евидентно да је свет почео да се дели на мегакластере, а да ће се економски рат Вашингтона против Пекинга наставити.
Економски рат против Кине
Према његовим речима, тај економски рат је само део овог другог рата који се негде манифестује војним биткама, негде медијском цензуром, а негде и тим вредносним, културолошким борбама.
„Ова вест није прва и свакако неће бити последња у том смеру. Јасно је да ће овакви планови имати економске последице у том смислу што ће свако тражити алтернативе за оне компоненте које су им биле потребне од оне друге стране, како би се та међузависност надоместила или развијањем сопствених грана индустрије или тражењем ресурса на другим местима. Ово ће се негативно одразити и на саме САД, пре свега због тога што Кина поседује велики проценат, преко 90 посто светских резерви ретких метала, као и због тога што је велики део производње самих САД и европских земаља у Кини“, сматра Гајић.
Наш саговорник верује да ће ствари можда ићи у смеру реиндустријализације Америке, док се Европа, како наводи, очигледно деиндустријализује, будући да је јасно да су санкције уведене Русији штетне за Европску унију.
„Оне су пре свега штетне за Немачку, а онда и Француску. Видимо да се минут пошто је Северни ток био уништен појавила та порука Лиз Трас Бликену „урађено је”, а да нико из Немачке и не помишља да пита своје америчке и британске колеге из НАТО, а до недавно и из ЕУ, о чему се ту ради. Дакле, јасно је да су европске земље таоци америчке политике, а пре свих Немачка“, истиче политиколог.
Глобална привреда какву смо знали више не постоји
Како каже, светска, глобална привреда каква је постојала од краја Хладног рата до Велике економске кризе 2008. године више - не постоји.
„Свет је почео физички да се дели, дели се и интернет, па у том смислу ово гледам као још једну фазу у том великом прегруписавању које је у току. Наравно, доста тога зависи од Сједињених Америчких Држава и онога што ће се тамо дешавати, јер су демократе више фокусиране на Русију и ту ирационалну мржњу према Русији. Мада, треба нагласити да је демократа Барак Обама био тај који је у доктрини из 2011. године означио Кину као суштински главног опонента САД, а намера је била да се 60 посто америчких војних ефектива ван САД окрене ка региону Пацифика“, подсећа Гајић.
Такође, додаје, и по свим новим доктринама Сједињених Америчких Држава, укључујући и војне, Кина је виђена као непријатељ број један, а не Русија.
„То је посебно било видљиво током Трампове администрације, па ако се у Америци на власт врати Трамп или генерално републиканци, очекујем да ће бити још већи фокус на Кини, а да ће се колико-толико релаксирати односи са Русијом. Притом, овде не мислим на „неоконсе”, већ на неке од нових републиканаца које је изродио први Трампов мандат”, истиче Гајић.
Како год било, додаје наш саговорник, испоставља се да је тачно оно што је рекао руски председник Путин – да је пред нама читава деценија која ће бити врло нестабилна, а не само наредни месеци или године.
„Те санкције Кини ће се постепено уводити и биће све веће. Али, у том погледу има толико непредвидљивих фактора, попут тога да ми, на пример, не знамо шта ће се дешавати по питању Тајвана и у којој мери ће то утицати. Не знамо да ли ће Кина покушати неким преговорима, мирно да реинтегрише Тајван или би можда у неком тренутку могла војно да интервенише. То је немогуће знати, барем не са ове географске дистанце, а питање је да ли то и сами Кинези знају или, као и сви остали, још увек вагају шта им је чинити. Дакле, ради се о томе да живимо у једном новом свету, а ово је само још једна фаза”, закључује Стеван Гајић за Спутњик.
Раније је министар иностраних послова Кине Ван Ји, у телефонском разговору са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном, изјавио да је Вашингтон нарушио правила слободне трговине увођењем нових правила за Пекинг у вези са контролом извоза. Почетком октобра је америчко министарство трговине ставило на списак 31 компанију из Кине којој се забрањује испорука технолошких производа.