Слика порушених и уништених гробова је оно што су грађани затекли и овог пута, а све теже је у обраслим и порушеним гробовима наћи места где почивају њихови рођаци.
„Туга, јако сам тужна, не могу да нађем гроб. Отац и мајка су ми овде сахрањени, Лаковићи. Иначе ми је овде сахрањен и свекар Делибашић. Страшно, ово се Албанцима није дешавали, Срби нису рушили споменике, погледајте ово. Бог опрашта ако једном срушиш и згрешиш, опростиће ти. А зашто ово ? Сваки пут кад дођемо све је горе и горе“, рекла је једна од жена која је тражила гроб својих рођака.
Старији човек је рукама чупао траву покушавајући да очисти бар слику на споменику који је оборен на земљу и оскрнављен на више места.
„Не зна се да ли је тужније или ружније. Никада се нико није јавио да помогне, а ко и да нам помогне. Глупо би било и да очекујемо да нам било ко помаже када смо навикли да нам одмажу. Могли су макар траву да покосе, али шта да радимо“, казао нам је један од грађана док је чистио гроб својих најмилијих.
Више од 90 посто споменика у јужном делу Косовске Митровице највише је девастирано током Мартовског погрома 2004. године, а Срби гробове обилазе само током организованих обилазака на Задушнице.