Америчка војна техника и технологија су на напредном нивоу и за њима увек влада велика потражња. САД с радошћу задовољавају ту потражњу, чак и када су купци земље које су у конфликту, или када је реч о репресивним режимима, наводи портал.
Сједињене Америчке Државе стално громогласно говоре о демократским вредностима, али да ли заиста доприносе миру или просто распирују сукобе како би подржале процват своје војне индустрије, пита се аутор прилога Шиван Чанана.
Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање светских проблема, удео САД у главним испорукама наоружања, у периоду од 2017. до 2021. године, јесте 39 процената. Аутор напомиње да тај удео не узима у обзир количину испорука током ове године, када су све земље света повећале своје одбрамбене буџете, након почетка специјалне војне операције у Украјини.
САД испоручују војну технику у 167 од 195 земаља света. Очигледно, огроман део америчке економије зависи од годишње количине извоза оружја, констатује аутор.
Према његовим речима, у 34 од 46 актуелних светских сукоба, односно у око две трећине, учествују једна или неколико страна које наоружавају САД. Продаја америчке војне технике страним владама у 2021. години је била 138 милијарди долара.
„Локид Мартин“, „Боинг“, „Рејтеон“ и „Џенерал динамикс“ су четири компаније којима припада 58 процената свих основних испорука оружја откако је Џозеф Бајден ступио на дужност председника САД.
Од 2017. до 2021. године 16 земаља које су у рату, а које снабдевају САД, добиле су америчко наоружање у вредности од око 50 милиона долара.
С једне стране, САД су једна од пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација, које су формиране после Другог светског рата ради мира у целом свету и ради спречавања трећег светског рата, али с друге стране САД искачу из своје коже да би продале оружје и војну технику ако им се за то укаже чак и најмања могућност, напомиње аутор и додаје да се данас, ако се и говори о трећем светском рату, неизоставно спомињу САД.
У првој години рада Бајденове администрације, односно током 2021. године, пет највећих купаца америчког оружја били су Грчка, Аустралија, Израел, Филипини и Индија. Током ове године на врху листе су Индонезија, Пољска, Египат, Јордан и Уједињени Арапски Емирати, за којима незнатно заостаје Саудијска Арабија.
Нема никакве сумње, наводи аутор, да се у неким од ових земаља нарушавају људска права и да њима владају репресивни режими, из чега се закључује да нема никакве провере или анализе разлога за куповину оружја. Реч је о пословним пројектима, у којима су питања људских права потпуно занемарена.
Током жестоке борбе Ирана и Ирака, две исламске нације, током осамдесетих година, једна земља је неприметно трговала с обе стране. На први поглед, САД су одбијале да продају оружје Ираку због његових веза с терористичким групама. У документима се, међутим, може видети да постоји неколико испорука технологије „двојне намене“, наводи аутор и додаје да је 1985. године Ирак купио америчке хеликоптере у вредности од 200 милиона долара.
САД су, такође, тајно подржавале Иран преко Израела, мада се до данас воде спорови о томе да ли је тадашњи амерички председник Роналд Реган наредио да се продаје оружје Ирану. Велики део те помоћи је обухватао противтенковске ракете. Аутор истиче да не треба заборавити коментар америчког политичара Хенрија Кисинџера поводом иранско-ирачког рата: „Штета што не могу да изгубе рат обе стране“.
Односи Индије и Пакистана увек су били нестабилни, али САД су успевале да продају своју војну технику обема земљама. Индија и даље троши највише новца на америчко наоружање, али Америци то није довољно.
Недавно су Сједињене Америчке Државе закључиле уговор од 450 милиона долара с Пакистаном за модернизацију његових ловаца америчке производње Ф-16. Када је Индија критиковала тај корак, САД су саопштиле да је циљ уговора да се помогне Пакистану у борби против терористичких претњи.
Ако неко доводи у сумњу делатност америчких извозника оружја и америчке владе, они обично као аргумент наводе да продаја оружја иностраним клијентима омогућава отварање нових радних места, подсећа аутор, уз питање да ли је такав аргумент уверљив.