На јуче у Египту започетој годишњој Конференцији УН о климатским променама, где је најављено учешће више од 30.000 делегата разговараће се о колективним акцијама у вези са климатским ванредним ситуацијама.
Уочи Самита COP27 чули су се све гласнији позиви из сиромашних земаља богатим земљама да обештете нације угрожене климатским променама, јер многим људима постаје све теже да живе безбедно на планети коју погађају климатске промене. Западни медији најављују да ће обештећење, које се понекад назива исплата за „губитак и штету“, вероватно бити главна тема на COP27. За очекивати је да ће на томе инсистирати дипломате из више од 130 земаља.
Обештећење треба да буде реализовано кроз фонд, из кога ће се помагати земљама које погађају еколошке катастрофе.
До сада су се представници богатих земаља, иако су свој развој базирали на емитовању највише гасова стаклене баште противиле стварању фонда за решавање губитака и штете. Многи лидери развијених земаља страхују да би прихватање одговорности могло да изазове талас тужби земаља које су прве на удару климатских промена.
Уочи Самита чули су се коментари да ће богате земље поново одбити да подрже финансијску подршку земљама са ниским и средњим приходима, које су акутно рањиве на климатску кризу.
Током је, уосталом, било на прошлогодишњој конференцији COP27, када су економски развијене земље су блокирале предлог за стварање тела које би се бавило финансирањем губитака и штете држава које погађају еколошке катастрофе. Наметнуто је успостављање трогодишњег дијалога за дискусије о оваквом виду финансирања. Тај такозвани „Глазговски дијалог” оштро је критикован као програм без јасног плана или планираног исхода.
Треба рећи и то да се идеја о обештећењу држава које су погођене еколошким катастрофама разликује од финансирања климатских промена које су усмерене ка ублажавању и прилагођавању.
Еколошке катастрофе због климатских утицаја: урагани, поплаве, суше шумски пожари, пораст нивоа мора… као тему форсирају еколошки активист – организације цивилног друштва.
Они инсистирају на такозваној климатској правди. Наравно, сада је питање хоће ли се о климатској правди само причати или ће политичари богатих одиста прихватити само да разговарају о обештећењима на климатској конференцији УН.
Амерички изасланик за климу Џон Кери, рекао је да Вашингтон неће „ометати“ разговоре о креирању потенцијалног трећег стуба међународне климатске политике у Шарм ел Шеику. Проблем се, међутим, не решава разговорима већ новцем, којим ће бити финансирано решавање проблема који погађају сиромашне. А још не постоји међународно усаглашена дефиниција за ове губитке и штете.
Трачак наде даје Данска, која се обавезала да ће понудити надокнаду губитка и штете климатски најугроженијим подручјима на планети. Остаје да се види да ли ће ова „прва ласта” донети „пролеће”.
О томе да ли ће се на египатском самиту све завршити на обећањима, попут прошлогодишњег скупа у Глазгову, или ће богати коначно прихватити своју одговорност у данашњој „Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговара са Данијелом Божанић, стручњаком за климатске промене.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води Јелица Путниковић, стручњак за енергетику.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког понедељка у 21.00.