Он истиче да ово није први закон који је враћен на поновно читање Скупштини, али да је у претходном периоду, након новог усвајања, Ђукановић увијек потписивао закон али је непознаница да ли ће и овог пута то урадити.
Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић није потписао Закон о измјенама и допунама Закона о Предсједнику Црне Горе, већ је тај документ вратио Скупштини на поновно одлучивање, саопштено је јуче из његовог кабинета.
Ђукановић је у допису шефици парламента Данијели Ђуровић навео да би се потенцијалним проглашавањем тог закона, његовим ступањем на снагу и поступањем предсједника „сагласно његовом тексту, дејству, смислу и духу“ неминовно отворило питање очувања уставности и законитости, те правне сигурности у политичком и правном систему државе.
Парламент је измјене закона усвојио на сједници 2. новембра, гласовима 41 посланика.
Због изгласавања измјена и допуна Закона о предсједнику, одржана су два протеста присталица ДПС-а и про црногорских снага.
За вечерас је НВО “Луча” заказала нови протест испред Скупштине, а њега су подржали ДПС, СДП и СД, као и сам Ђукановић, који је према писању црногорских медија, на Самиту у Египту, посвећеном климатским промјенама.
Ђуровић за среду заказала састанак парламентарних странака
Предсједница Скупштине Данијела Ђуровић позвала је предсједнике парламентарних партија на састанак у сриједу, ради превазилажења политичке и друштвене кризе у Црној Гори. Истакла је да је највише брину питања именовања у правосуђу, питања угрожене безбједности, а сматра да на том састанку треба разговарати и о Закону о предсједнику.
„Имајући у виду да се држава налази у политичкој кризи, сматрала сам неопходним да поново отворим политички дијалог у ком ће учествовати сви предсједници парламентарних партија“, казала је она.
Посебно је брине, како каже, да смо у овом изазовном тренутку понашањем и поступањем свих политичких субјеката дошли у ситуацију гдје је доведена у питању и безбједност у Црној Гори.
„Сматрам да то изузетно великим проблемом, и сматрам обавезом свих политичких субјеката да нађемо начина да се договоримо око врло важних питања које оптетећују наше друштво. Самом чињеницом да немамо функционалан Уставни суд локални избори одржани у 14 општина још су у фази чекања и постоје проблеми око проглашења резултата и функционалности локалних самоуправа“, поручила је она.
Нагласила је да је у питању једна од најважнијих институција у држави, и да је пред њом више од 3.700 уставних жалби.
Ђуровић истиче да чињеницом да немамо Уставни суд не постоји адекватна институционална инстанца која ће дати одговоре на преиспитивање поступака и законских рјешења.